Сремски Карловци - мало мјесто велике историје

Градић од нешто више од 8.000 становника има много културно-историјских топонима, због чега бројни туристи посјећују ово мјесто, а посљедњу деценију све више је иностраних гостију, поготово из Турске, јер је управо у Сремским Карловцима потписан мир између Аустрије и Отоманског царства 1699. године.

Капела мира један је од историјских топонима који је одредио будућност данашње Европе и мјесто је које туристи често посјећују. На том мјесту, на тада неутралној територији, склопљен је Карловачки мир чиме је окончан Велики бечки рат.

У преговорима су учествовали турски преговарачи с аустријским царским опуномоћеницима, посланици Венеције, Русије, Пољске и посланици посредника Енглеске и Холандије. Након седмонедељних преговора, склопљен је мир који је, како за АА каже Јасмина Бељан-Искрин, директорка Туристичке организације Сремских Карловаца, био прекретница како за Европу тако и за ово мјесто.

„На том мјесту 1817. је подигнута Капела мира и отворена је за туристичке посјете. Капела је у основи ротонда и саграђена је у облику турског шатора у којем се потписивао мир. С четири стране шатора су била отворена врата како би свака од страна ушла истовремено и како нико не би имао примат. Такође, Енглези су предложили да се уведе округли сто како би сви учесници у преговорима били равноправни, да нико не сједи на челу стола. И тај догађај се узима за прву употребу округлог стола у светској дипломатији“, каже Бељан-Искрин.

Она додаје да капела има такође четири улаза, али је један зазидан по легенди, како се Турци никада не би вратили у ове крајеве.

„Међутим, напротив, Турци се враћају у ово мирнодопско доба у ове наше крајеве, што је веома лепо. Нама амбасада Републике Турске доводи доста гостију управо да обиђу Капелу мира и да им покажу гдје су склопили мир с великим западним силама“, наводи Бељан-Искрин.

Центар Сремских Карловаца, који носи име по најпознатијем пјеснику из тог мјеста Бранку Радичевићу, својеврсни је културно-историјски музеј за који није потребно платити карту, јер се ту налазе грађевине које су значајни историјски свједоци и показатељи живота Срба на овим просторима поготово у 18. и 19. вијеку.

Директорка Туристичке организације Сремских Карловаца наводи да Сремски Карловци имају бројне туристичке потенцијале, али гостима овог мјеста увијек прво препоручује културно-историјске знаменитости. Сам центар Сремских Карловаца, који носи име по најпознатијем пјеснику из тог мјеста Бранку Радичевићу, својеврсни је културно-историјски музеј за који није потребно платити карту.

Најмонументалнија зграда у центру је зграда Карловачке гимназије. Школа је основана 1791. године, а садашња зграда саграђена је 1891. године и то је најстарија српска гимназија. Кроз ову филолошку гимназију прошли су многа позната имена попут Бранка Радичевића, Јована Стерије Поповића, српског патријарха Јосифа Рајачића, Симе Милутиновића Сарајлије…

„Зграда је рађена у комбинацији два стила - стара Рашка школа и сецесија зато туристи често помисле када виде ову грађевину да је то манастир. Оно што је интересантно за ову школу, јесте да је ту оформљена прва модерна библиотека, коју туристи данас могу да разгледају. А библиотека садржи преко 18.000 књига од којих су многе раритети. Такође туристи обилазе свечану салу унутар Карловачке гимназије. Занимљиво је и да је прва представа у Срба одиграна управо у дворишту ове гимназије“, наводи саговорница.

Гимназијска библиотека чува многа историјска блага међу којима и прва издања књига Вука Караџића, Доситеја Обрадовића и Бранка Радичевића, а у згради ове школе снимани су кадрови познатих филмова еџ-YУ и српске кинематографије, попут „Варљивог лете ’68“, „Балкан експреса“, „Лајања на звезде“...

Сремски Карловци су били центар српске духовности током 18. и 19. вијека па садашњи патријарси носе и титулу „митрополита београдско-карловачког“, што свједочи о важности овог мјеста. У центру Карловаца се, истиче наша саговорница, налази богословија Српске православне цркве „Свети Арсеније“ најстарија богословија у Срба основана 1794. године, од које је једино старија Кијевска богословија у Украјини, а тргом доминира и Патријаршијски двор изграђен између 1892. и 1895 године, некадашње седиште патријарха Српске православне цркве и Митрополије београдско-карловачке, а данас седиште владике сремског, са богатом ризницом у којој се, између осталог, чувају портрети митрополита и епископа који су били на челу Карловачке митрополије и патријаршије, иконе и иконостаси, историјски и умјетнички предмети, али и ријетки рукописи књига. Посебна атракција ове ризнице јесу златом ткани огртач у који је носио Свети Петар Цетињски приликом хиротонисања, али и тапете од јагњеће коже, какве се могу видјети још само у два двора на свијету. У овом здању се налази и капела Светог Димитрија који је осликао познати сликар Урош Предић. У оквиру комплекса двора налази се и стари двор, низ помоћних зграда и уређени дворски парк који је својеврсна ботаничка башта.

Уз Патријаршијски двор налази се Саборна црква Светог Николе, која осим духовне има и велику умјетничку вриједност јер је подигнута средином 18. вијека као прва раскошна барокна црква на овим просторима, а сам иконостас има посебну вриједност јер су га осликавали највећи мајстори оног времена Теодор Крачун и Јаков Орфелин. У цркви се налази и слика познатог сликара Паје Јовановића, али и две реликвије: чудотворна икона Пресвете Богородице из 1748. године и мошти Светог Арсенија Сремца. Поред Саборне цркве налази се и католичка црква Светог Тројства која је подигнута на мјесту старог Бенедиктинског манастира, а осим богослужбене функције у том здању одржавају се и концерти оргуљашке музике. Умјетничку вриједност дају и улазна врата у дуборезу која је израдио Јакова Орфелина.

Поред Саборне цркве, у Сремским Карловцима постоје још две цркве, такозване горња и доња црква, с тим да је горња црква сада женски манастир у којој су сахрањени многи митрополити, односно високосвештена лица. Доња црква саграђена је 1716. године и у тој богомољи је хиротонисан Петар Петровић Његош за владику цетињског. У самом дворишту доње цркве налази се платан стар више од 300 година, са великом крошњом. Овај „старац“ налази се у категоризацији споменика природе и под заштитом је државе.

Са архитектуром, историјом и историјским здањима туристи се могу сусрести у свакој улици које воде од центра, али и свратити у многе галерије и мини-музеје. Ту се налази и најстарија апотека у Војводини. Карловци су крај познат по пчеларству, виноградарству и винарству па није потребно много шетања да би се посјетилац упознао са историјом, културом и уметношћу, али и гастрономијом овог малог, господског места.

Уз Сремске Карловце се налази и познато излетиште Стражилово, гдје се налази еколошки камп и недавно изграђени планинарски дом са пратећим садржајима. Посебна атракција Сремских Карловаца је видиковац који је отворен од прољећа до краја јесени и с ког се пружа поглед на Сремске Карловце и околину, па чак и Нови Сад.

„Недалеко од видиковца сахрањен је песник Душко Трифуновић, па је овај видиковац на неки начин посвећен њему. Ту је постављена статуа позантог пјесника који седи на једном од степеника и посматра Сремске Карловце који су га усвојили и освојили у потпуности у каснијем периоду живота“, закључује Јасмина Бељан-Искрин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.