Совјети заузели Рајхстаг

Срна
Совјети заузели Рајхстаг

БИЈЕЉИНА- Совјетске јединице су на данашњи дан 1945. године заузеле Рајхстаг и остале владине зграде у центру Берлина.

ТОПОВСКИ ПАКАО НА ЗЕЛОВСКИМ ВИСОВИМА

У склопу једне од највећих војних операција - битке за Берлин, која је почела 16. априла и трајала до 5. маја - совјетске јединице су након тешких борби заузеле Рајхстаг и остале владине зграде у центру града.

У овој бици са обје стране учествовало је 3,5 милиона војника, више од 50.000 артиљеријских оруђа и 10.000 тенкова.

Совјети су у офанзиву кренули са 200 дивизија, док су Нијемци имали 150.

Током тих борби Црвена армија је изгубила 361.000 бораца, док је број погинулих њемачких војника до данас непознат.

Велики отпор Нијемци су пружили на Зеловским висовима, гдје су саградили низове ровова, бункера и одбрамбених положаја. Врло добро су их обезбиједили и укопали. Совјети су дочекани убитачном ватром из топова.

Након побједе код Зелова, услиједио је завршни обрачун у самом Берлину.

ОЧАЈНИЧКА ОДБРАНА НИЈЕМАЦА

Берлин је бранило око 500.000 њемачких војника, добро наоружаних и опремљених.

Нијемци су цијели Берлин претворили у систем утврђења и бункера, а кретали су се и берлинском канализацијом. Чак су и трамвајске вагоне користили као покретне платформе за наоружање.

Усред тешких борби, Совјети су ушли у дијелове Берлина 25. априла.

Хитлерове трупе су се очајнички браниле. На подручју Берлина налазиле су се двије линије одбране. Било је на стотине бункера, а многе куће са дебелим зидовима кориштене су као утврђења.

Нарочиту опасност за јуришне совјетске одреде представљали су “фаустпатрони”, ручни бацачи граната, јер је совјетска војска користила много оклопне технике у овом нападу. Многи тенкови су у тим уличним борбама дигнути у ваздух.

ПАД РАЈХСТАГА

Кулминација јуриша на Берлин била је битка за Рајхстаг, односно здање немачког парламента.

Тада је Рајхстаг био највиша зграда у центру града, тако да је његово освајање имало симболичан значај.

Први покушај да се Рајхстаг заузме у налету 27. априла био је неуспјешан. Борбе за ову зграду трајале су четири дана.

Преломни тренутак догодио се 29. априла, када су совјетски одреди успјели да освоје добро утврђени објекат Министарства унутрашњих послова, који је заузимао цијелу четврт. Рајхстаг је прешао у руке совјетских војника 30. априла увече.

У рану зору 1. маја на њему је подигнута застава 150. јуришне дивизије, која је касније названа Заставом побједе.

САМОУБИСТВО ТВОРЦА ГЕНОЦИДА

Истовремено, Адолф Хитлер је 30. априла у свом бункеру извршио самоубиство.

Он се до посљедњег тренутка надао да ће трупе из других дијелова Њемачке стићи у помоћ главном граду, али се то није догодило. Берлински гарнизон је капитулирао 2. маја.

Хитлер, творац највеће машинерије масовног злочина у историји, извршио је самоубиство са љубавницом Евом Браун у бункеру код Берлина.

Уз подршку крупне буржоазије и реваншиста, жељних освете због пораза Њемачке у Првом свјетском рату, и захваљујући попустљивим западним земљама, Хитлер је искористио материјалну биједу и незадовољство Нијемаца, наметнуо им се као вођа и повео у катастрофу и њих и човјечанство.

У Првом свјетском рату је као добровољац заробљен, 1921. године постао је шеф Националсоцијалистичке радничке партије Њемачке, 9. јуна 1923. покушао је пуч у Минхену, због чега је осуђен, али је брзо пуштен из затвора, а 1925. је реорганизовао странку на војничкој основи.

Хитлер је, убрзо пошто је 1933. године постао канцелар, увео нацистичку диктатуру, започео немилосрдан прогон Јевреја и љевичара, отворио концентрационе логоре, укинуо парламентаризам, синдикате, слободу штампе и грађанска права.

Искористио је неодлучност Запада и Аустрију прикључио Њемачкој, поробио Чехословачку, а 1939. године напао Пољску, чиме је изазвао Други свјетски рат.

Хитлерова Њемачка извршила је геноцид на Јеврејима и Словенима, посебно над Русима, Бјелорусима и Србима.

Нацистичка Њемачка била је творац најужаснијих злочина у историји човјечанства, а Адолф Хитлер постао симбол зла и злочина.  

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана