Смрт свемоћног диктатора

Срна
Смрт свемоћног диктатора

БИЈЕЉИНА - Совјетски диктатор грузијског поријекла Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин, који је за дио народа бившег Совјетског савеза био симбол побједе над нацистима, а за други дио тиранин који је затварао, убијао и прогањао неистомишљенике и невине људе, умро је 5. марта 1953. године.

Као ученик богословије приступио је социјалдемократским кружоцима, потом бољшевицима. Прије Октобарске револуције 1917. организовао је акције терориста који су, према налогу вође бољшевика Владимира Лењина, изводили нападе на банке и конвоје ради пљачке новца.

У партијски Политбиро и Војно-револуционарни комитет ушао је у октобру 1917, а од априла 1922. до смрти у марту 1953. био је генерални секретар партије.

Послије смрти Лењина у јануару 1924. вјешто је користио борбе у партијском врху и једног по једног физички је - углавном послије монтираних политичких процеса - елиминисао све који би могли да му угрозе власт.

Временом је то постао разрађен систем терора с огромном мрежом затвора и концентрационих логора у које су упућивани милиони људи. Изградио је култ своје личности у СССР-у, што је постепено захватило готово све комунистичке партије у свијету.

Чистке је започео 1934. и ликвидирао је практично све старе бољшевике, партијске, државне и армијске руководиоце, многе руководиоце Коминтерне и читава руководства страних комунистичких партија, укључујући југословенско.

У отаџбинском рату против нацистичке Њемачке и њених савезника од 1941. до 1945. био је врховни командант оружаних снага, учествовао је на међународним конференцијама у Техерану, на Јалти и у Потсдаму, прихватио је подјелу интересних сфера послије Другог свјетског рата у Европи и Азији.

Црвена армија дочекала је неспремна напад нациста, јер је Стаљин претходно позатварао многе високе официре и способне војнике, које је након њемачких упада у Совјетски Савез брзо рехабилитовао.

Стаљин је 1947. формирао Информациони биро комунистичких партија, помоћу којег је настојао да обезбиједи утицај у комунистичком свијету послије распуштања Коминтерне. Тако је 1948. је покушао да се обрачуна с југословенским руководством.

Допринио је заоштравању међународних односа у вријеме хладног рата и окрњио огроман углед СССР стечен одлучујућом улогом у сламању фашизма у Другом свјетском рату.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана