Школе и учитељи у Петровачком срезу

Верица Јосиповић
Школе и учитељи у Петровачком срезу

Полазне основе за културно-просвјетни рад и изградњу новог друштва на Босанскопетровачком срезу по завршетку Другог свјетског рата биле су веома неповољне. Општа привредна заосталост, ратна разарања и велика неписменост биле су препреке које је требало премостити. Напори среске власти и народа да се обнови и уздигне просвјета били су равни херојским подвизима за вријеме Другог свјетског рата.

На почетку школске 1945/46, која у већини школа није почела на вријеме, било је више од 3.200 ученика.

Школске зграде биле су оштећене или спаљене у рату. Недостајали су учитељи, учила и школски намјештај. Настава се често одвијала у приватним кућама. Законом о обавезним седмогодишњим школама из октобра 1945. скраћено је редовно школовање са осам на седам година.

Учитељи су радили цјелодневно, у комбинованим одјељењима. Поједина одјељења похађао је врло велик број ученика. Држава је исплаћивала награде учитељима који су радили са по 100 и више ђака.

Учитељи су били углавном без адекватне стручне спреме. Због потребе да се школе што прије попуне наставним кадром, учитељске школе су биле скраћене на три године, а организовани су и убрзани курсеви за обуку учитеља. Темељи школског и народног образовања морале су бити тековине НОР-а, што је захтијевало нови профил учитеља.

Поред редовне наставе, од учитеља се очекивао и рад на народном и здравственом просвећивању и вођењу аналфабетских течајева, ангажман у раду мјесних културно-просвјетних одбора, народног фронта, омладинске организације, одбора Црвеног крста итд.

Учитељ је морао да обавља посао са великом љубављу, али и да ради на личном стручном и општем образовању. Морао је да буде “први човјек у селу, чији часовник иде 15 минута напријед”.

Своје знање, искуство и способности требало је да стави у службу народа и да у свему помаже власт у њеном учвршћивању и популарисању у народу. Честа посљедица презаузетости учитеља била је површност у њиховом основном послу.

На територији Босанскопетровачког среза школске 1945/46. године дјеловало је 17 школа, и то у Босанском Петровцу, Бјелају, Буковачи, Бравском Ваганцу, Рисовцу, Крњеуши, Колунићу, Суваји, Смољани, Вођеници, Меденом Пољу, Врановини, Врточама, Скакавцу, Пркосима, Великим Стјењанима и Кулен Вакуфу.

Школско подручје Народне основне школе у Босанском Петровцу чинила су мјеста Босански Петровац и Тук Џевар, са укупно 3.503 становника, од којих Срба 3.128, муслимана 366 и Хрвата девет. Школу је похађало 485 учесника, разврстаних у шест одјељења. Школска зграда, са двије учионице, била је у приватном власништву.

Сва четири учитеља, Шериф Салкић, Олга Зец, Василије Митерко и Анка Калаба, завршили су учитељску школу и положили практични учитељски испит. Анка Калаба је била управник школе и активиста у Антифашистичком фронту жена.

Народна основна школа у Бјелају обухватала је села Бјелај, Мале Стјењане, Цимеше и Бјелајски Ваганац, са укупно 1.756 становника, од којих 1.367 Срба и 389 муслимана. Учитељ Бранко Ракић радио је у два одјељења, са 237 ученика. Имао је завршена три разреда грађанске школе и учитељски курс. Био је секретар Мјесног просвјетног одбора. Организовао је осам аналфабетских течајева, на којима се описменило 117 полазника.

Народну основну школу у Буковачи, са три одјељења, похађало је 406 ученика. Школско подручје чинила су села Буковача, са 347 становника, Бара (428) и Дринић (456). У школи су радили учитељи Вељко Ракић, који је истовремено обављао и дужност управника школе и секретара Мјесног просвјетног одбора, и Реуф Тихић.

Током школске 1945/46. године учитељ Ракић је организовао девет течајева, на којима је оспособљено 113 аналфабета.

Школско подручје Народне основне школе у Бравском Ваганцу чинила су чисто српска села Капљух и Ваганац, са укупно 368 становника. Школа је имала два одјељења, са укупно 71 учеником. Школска зграда је била у приватном власништву.

Учитељ и управник школе Сулејман Селимовић, са завршена четири разреда гимназије и учитељским курсом, био је и благајник омладинске организације, члан Мјесног одбора Народног фронта и секретар Мјесног просвјетно-културног одбора.

Народну основну школу у Рисовцу, српском селу са 842 становника, похађало је 159 ученика, разврстаних у три одјељења. Учитељ Златко Миљковић са завршена два разреда гимназије и два учитељска курса био је и секретар Мјесног културног одбора и Мјесног одбора Црвеног крста.

У Народној основној школи у Крњеуши формирана су три одјељења, са укупно 251 ђаком. Школу су похађала дјеца из Ластве и Крњеуше, села у којима је живјело 1.138 Срба и 34 Хрвата. Учитељица Сехија Бејдић, са завршеном учитељском школом, била је и управник школе, секретар Мјесног просвјетно-културног одбора и благајник омладинске организације. Због преоптерећености у школи није водила аналфабетске течајеве.

У Народној основној школи у Колунићу формирана су два одјељења, са укупно 106 учесника. Школу су похађала дјеца из Колунића, села са 820 становника, од којих 804 Срба и 16 Хрвата. Школом је руководио учитељ Сулејман Жунић, са завршена четири разреда гимназије и учитељским курсом.

Народну основну школу у Суваји, чисто српском селу, са 858 становника, похађало је 208 учесника, распоређених у три одјељења. Школом је руководила учитељица Ана Шимић, са завршеном учитељском школом и положеним практичним испитом. Током школске 1945/46. године она је описменила 55 аналфабета.

Школско подручје Народне основне школе у Смољани чинила су српска села Смољана, са 957 становника, и Крња Јела (800). У школи су формирана четири одјељења, са укупно 152 ђака. Школски учитељи били су Даница Бајовић, уједно и управник, Сергије Черни и Василије Митерко.

Народној основној школи у Вођеници гравитирала су села Брестовац и Вођеница, са укупно 1.277 становника. Учитељица Анкица Шкарица, са завршеном учитељском школом, радила је у четири одјељења, са 273 ђака, а оспособила је и 67 аналфабета. Била је и секретар Мјесног просвјетно-културног одбора и Црвеног крста.

Школско подручје Народне основне школе у Меденом Пољу обухватало је чисто српска села Ревеник, са 239, и Медено Поље, са 279 становника. Учитељица Драгица Пен, управник школе и секретар Мјесног народног одбора, водила је два одјељења, са укупно 97 ученика.

У Народној основној школи у Врановини, српском селу са 569 становника, дјеловала су два одјељења, са укупно 116 ученика. Учитељ Сулејман Мурешкић, са завршених пет разреда медресе и учитељским курсом, секретар Мјесног културног одбора, водио је један аналфабетски течај, на којем је описменио 36 полазника.

Три одјељења Народне основне школе у Врточама похађало је 157 учесника. Учитељ Ђурађ Дукић, са завршена три разреда грађанске школе и учитељским курсом, био је секретар Мјесног просвјетног одбора, а у школској 1945/46. години одржао је три аналфабетска течаја, са укупно 53 полазника.

Народна основна школа у Скакавцу, српском селу са 500 становника, имала је у два одјељења 169 ученика. У почетку је једини учитељ био Мехмед Пузић, а 12. фебруара 1946. придодат му је Мухамед Пиралић, који је завршио четири разреда гимназије и учитељски курс. Под његовим надзором у току 1946. оспособљен је 81 аналфабет.

Народна основна школа у Кулен Вакуфу је почела са радом 28. фебруара 1947. У два одјељења је имала 168 ученика. Учитељевао је Мумин Мушета, са завршена четири разреда гимназије и учитељским курсом. Био је потпредсједник Мјесног народног одбора, секретар Мјесног одбора Народног фронта, члан Среског одбора фронта, члан Окружног одбора народне омладине, члан Мјесне контролне комисије и предсједник мјесне задруге.

У Народној основној школи у Пркосима, селу са 817 становника, од којих 812 Срба и пет римокатолика, формирана су три одјељења, са укупно 212 ученика. Школска зграда је била у приватној својини. Учитељ Дарко Николић, са завршеном учитељском школом, водио је један аналфабетски течај са 59 полазника.

Народна основна школа у Великим Стјењанима почела је са радом 6. маја 1946. Имала је два одјељења са 53 ученика. Школска зграда је била у приватном власништву. Школски учитељ је био Хусеин Реџић, са завршених шест разреда гимназије и учитељским курсом. Водио је један аналфабетски течај са 43 полазника.

Верица Јосиповић, Аутор је начелник Одјељења за сређивање и обраду архивске грађе у Архиву РС

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана