Како је дошло до највећег судара авиона у којем је погинуло 583 људи

Све је почело експлозијом на аеродрому Гран Kанариа у Шпанији. Због овог догађаја неколико летова је преусмјерено на аеродром Тенерифе, укључујући и авионе КЛМ-а (лет 4805) и Пан Ама (лет 1736).

Као резултат густе магле, одсуства радара, лоше комуникације између торња и авиона, вјеројатно и грешке пилота два Боинга 747 су се сударила на земљи, што је резултирало с 583 жртве, свих 248 људи из КЛМ-а те 335 особа из Пан Ама. У авиону Пан Ама преживјела је 61 особа.

Тог је дана милитантна сепаратистичка група поставила малу бомбу у ваздушној луци Лас Палмас на Гран Kанарији, због чега је аеродром затворен, те је ваздушни саобраћај преусмјерен на много мању ваздушну луку Лос Родеос на Тенерифима.

С узлетном пистом у Лос Родеосу пуном авиона, презапослени контролори почели су усмјеравати долазне летове на рулне стазе које служе за кретање авиона по аеродрому и које су пресијецале главну писту. Оба Боинга, и Пан Ам 1736 који је полетио у Лос Ангелесу и КЛМ 4805 послани су на рулне стазе.

Пилот КЛМ-а Јакоб Велдујзен ван Зантен је искористио прилику да напуни свој авион горивом, што је трајало око 35 минута. Чим је точење горива завршено, упалио је моторе. Пан Амом је управљао Пол Грабс.

Ван Зантен је био искусни пилот који је у задње вријеме обучавао младе пилоте за службу те је рјеђе летио. Већину времена проводио је на симулаторима. Како су писали страни медији, био је толико популаран и фотогеничан да га је компанија користила као портпарола, те у својим маркетиншким материјалима.

Оба пилота била су нестрпљива да крену, писао је Wired, а посебно Грабс који је већ летио осам сати и био је уморан.

Магла је стварала проблеме

У покушају да помакну Пан Ам 1736 с главне писте, контролори су наредили Грубсу да скрене на рулну стазу 3. Вријеме је било све горе, Грубс није био упознат с Лос Родеосом и имао је проблема с лоцирањем тaчне рулне стазе при смањеној видљивости.

Ван Зантен, у КЛМ-у 4805, сам је маневрисао према полијетању. Био је свјестан Пан Амовог авиона, али није имао визуeлни контакт. Тражио је дозволу за полијетање и речено му је да буде спреман.

Не зна се је ли погрешно чуо упуство или је поруку игнорисао, али Ван Зантен је наставио полијетање. Оно што није знао је то да је Пан Ам 1736 рулао пистом равно према њему, још увијек тражећи додијељену рулну стазу.

Како је откривено касније на снимку из кокпита, први официр Пан Ама, Роберт Брег уочио је свјетла КЛМ-овог авиона кроз маглу и вриснуо Грабсу, који је покушао скренути Пан Амов авион с писте. Али било је прекасно.

Судар пуним гасом

КЛМ 4805 је пуним гасом ударио у други Пан Амов авион. Од силине удара одлетио је 30 метара у висину те се стровалио на писту и експлодирао. Пан Ам 1736 такође је плануо и распао се на неколико дијелова. Већина преживјелих из тог авиона сједила је испред десног крила.

Свих 248 људи у КЛМ-у 4805 је погинуло. На Пан Аму 1736, 335 особа је погинуло, а седам од 16 чланова посаде лета, заједно с два радника компаније и 61 путником, преживјело је. Девет путника је касније умрло од повреда. Пилот Грабс није био међу преживјелима.

Упркос разним узроцима који су довели до катастрофе, службена истрага сву је кривицу приписала Ван Зантену. Највећи гријех пилота ветерана, узрокован нестрпљењем или лошом комуникацијом, био је полијетање без одобрења с торња.

Да је Ван Зантен чекао, никада се не би догодила несрећа, писао је Wired.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.