Сјећање на Ану Аткинс, која је преминула прије 150 година: Ботаничарка фотографског ока

Миланка Митрић/агенције
Сјећање на Ану Аткинс, која је преминула прије 150 година: Ботаничарка фотографског ока

Спајање ботанике и фотографије у садашњем времену може да буде истински занимљиво, а спајање истих у 19. вијеку било је нешто заиста иновативно.

Жена које је спојила то двоје, и која се сматра првом особом која је објавила књигу илустровану фотографским сликама била је Ана Аткинс, која је преминула прије 150 година. Према неким изворима, сматрана је првом женом која је била фотограф. За то вријеме (рођена је 1799. године), била је једна од ријетких жена која је имала приступ добром образовању (отац јој је био научник), а своје занимање усмјерила је на ботанику. Сакупљала је осушене биљке, које је касније користила као фотограме. Џон Хершел изумио је цијанотипски фотографски поступак, који је она примијенила на морску траву, створивши цијанотипске фотограме (оригинал од осушених алги уметнут директно на цијанотипски папир). Фотограме је издала у првом наставку дјела “Фотографија британских алги: цијанотипске импресије”, издато у свега неколико примјерака. Књига је ријетка, а тих неколико постојећих примјерака имају различит број плоча.

- Аткинсова је позиционирала исушену морску траву на папир, који је смјештала испод стакла, изложеног директном сунцу. За неколико минута, соларна енергија би дјеловала, а траг на стаклу би остао видљив – забиљежено је  у књизи “Британски фотографи 19. вијека из Националне галерије Канаде”.

Аткинсова је, такође, објавила и књигу “Цијанотипи британских и страних биљака и папрати”, заједно са Ен Диксон.

Иако је њен начин рада био прилично једноставан, Аткинсонова је показала значај фотографије у науци, односно ботаници и значај који може да има за истраживање биљног свијета.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана