Син чувеног војводе, Доситејев “наслиједник” и велики патриота: Знате ли ко је био Чика Љуба?

www.istorijskizabavnik.rs
Син чувеног војводе, Доситејев “наслиједник” и велики патриота: Знате ли ко је био Чика Љуба?

Чика Љуба је био велики српски професор, дипломата, новинар, академик и пјесник. Да ли знате ко се крије иза овог надимка?

Љубомир Ненадовић рођен је у Бранковини код Ваљева у једној од најугледнијих и најзнаменитијих породица у Србији, која је задужила домовину кроз генерације и покољења.

Син је чувеног војводе из Првог српског устанка, првог Карађорђевог дипломате и писца “Мемоара” Проте Матеје Ненадовића, а унук кнеза Алексе, којег су дахије погубиле у сјечи српских кнезова почетком 1804. године.

Његово перо било је бритко, али надасве пуно ведрине, досјетљивости и хумора, са главним циљем да забави и поучи душу читаоца. Стваралаштво Љубомира Ненадовића обојено је једноставношћу, питкошћу и срдачношћу.

Интелектуални див

Знаменити Србин себе је превасходно сматрао пјесником, али се лако кретао кроз различите жанрове. Писао је поучне приче за народ, басне, сатиричне и хумористичке поеме, стиховане приповјетке, бесједе, путописе, а често је радио и као преводилац.

Данас га знамо као једног од најчитанијих писаца српског романтизма и човјека који је умногоме утицао на развој масовне читалачке публике. Ненадовић је највише уживио у улози пјесника - он је изједначавао живот са стварањем поезије.

Љубу Ненадовића красило је европско образовање и космополитски дух, припадао је првом нараштају младих Срба који су се школовали у иностранству, говорио је неколико свјетских језика и био интелектуални див свог времена.

Путописи и Шумадинка

За живота, Љубомир Ненадовић задужио је српски народ не само богатим књижевним стваралаштвом, већ и друштвеним утицајем и боравком на високим функцијама.

Он је предавао на Лицеју у Београду, потом је службовао у министарству просвјете и унутрашњих дјела, а на крају се опробао и као дипломата - постављен је за секретара Српског посланства у Цариграду.

Десет година је био и начелник Министарства просвјете, након чега је затражио пензију и повукао се у родну Бранковину. Такође, вриједи напоменути да га је кнез Милан Обреновић, који ће касније постати и краљ, именовао за редовног члана Српске краљевске академије.

Занимљиво је, међутим, да је највећи траг у историји српске књижевности оставио кроз своје путописе, пет књига писаних у облику писама. То су: “Писма из Швајцарске”, “Прва писма из Њемачке”, “Писма из Ииталије”, “Друга писма из Њемачке” и “Писма о Црногорцима”.

Ненадовић је покренуо и часопис “Шумадинка”, који је са повременим прекидима излазио седам година. Међутим, како се стално подсмијевао цензури, често и критикујући власт, лист је забрањен са образложењем да “пркоси правитељству нашем”.

Доситејев наслиједник

Оно што је за српску књижевност, просвету и културу Љубомир Ненадовић учинио немјерљиво је. Он је “наслиједник” Доситеја Обрадовића чију је традицију наставио и осигурао јој мјесто у будућности.

Данас, Чика Љубина улица се угнездила између трга на коме је споменик Кнезу Михаилу и Улице кнеза Михаила, што је помало симболично - на овај начин два велика пријатеља остала су повезана и након смрти.

Наиме, кнез Михаило и Љуба Ненадовић гајили су близак однос и важили су за добре пријатеље. Након убиства кнеза, књижевник је дуго патио, посебно јер је у атентату учествовао један од његове браће.

Никада остварена љубав

Чувена пјесникиња Милица Стојадиновић била је очарана Љубомиром Ненадовићем, који је до краја живота остао њена једина љубав, нажалост неостварена.

Ипак, наклоност је била обострана - и Љуба је цијенио Милицу и искрено се дивио Милици, величао ју је у својим стиховима, славио њене “лепе песме” и “чуства права”.

Упознали су се у Београду 1851. године, што је свакако био тренутак који је одредио даљи Миличин љубавни живот. Од тог тренутка она је лебдјела између романтичних емоција и пријатељства, ипак, никада се није усудила да дозволи да њене чежње испливају на свијетлост дана.

Љуба је био најприсутнији човјек у њеном животу, и како је сматрала, најбољи српски песник. Пјесме које је жељела да објави увијек би прво слала њему на читање. На њеном столу увијек су могле да се виде Ненадовићева “Шумадинка” или “Путничка писма” као и његова фотографија у црном плашту, пише Историјски забавник.

Чак је и Вук Караџић “проводаџисао” да се Милица уда за Ненадовића, а њу је, како је записала, послије тога било стид да се према пјеснику “понаша сестрински”.

Ипак, њена љубав је занавијек остала платонска. Милица се никада није удала, а исти случај био је и са Чика Љубом - остао је нежења.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана