Симбол опстанка и снаге једног народа: Таин – хљеб српских војника

Име хљеба таин је турског поријекла и значи сљедовање. Сваком српском војнику дневно је сљедовала векна хљеба од 800 грама.

О томе колико је овај хљеб био светиња за српског војника свједочи и члињеница да је обавезни дио униформе била и торбица за хљеб. Таин је био једини начин да српски војник током рата преживи све недаће и оскудице у исхрани.

Историја војничког хљеба

Производња таина почела је одмах послије српско-турских ратова. Због свог специфичног састава овај хљеб је био хранљив састојак дневног оброка сваког војника.

Сљедовање од 800 грама било је предвиђено да војнику обезбједи довољну енергетску вриједност, како би могао да извршава основне борбене задатке.

Војници су најчешће јели само таин. Када су за то постојале могућности таин се комбиновао са сланим сиром, пасуљем, луком или паприкама. Слани сир требало је да задовољи потребе за бјеланчевинама које доприносе покретљивости, док су пасуљ, лук и паприка поред бјеланчевина задовољавали и потребе за витаминима. На почетку рата док је још увијек било услова за то војницима су дијељене и суве шљиве или неко друго сушено воће.

Прича о војнику којег је спасао хљеб

Према причи, Алексу Здравковића, војника који је учествовао у балканским ратовима и Првом свјетском рату, током свих година ратовања штитио је управо хљеб.

Када је полазио у Први балкански рат, мајка је завјетовала Алексу да прво сљедовање таина које добије не поједе, већ да га сачува као амајлију. Први таин као амајлију Алекса је носио током балканских ратова и у Великом рату.

Алекса није био једини војник који је овај црни хљеб чувао као амајлију. Многе мајке су савјетовале своје синове да не поједу прво војничко сљедовање, како би их таин као амајлија чувао на ратишту. Легенда каже да су се послије сваке битке преживјели хватали рукама за торбицу са таином, љубећи парче већ убуђалог хљеба и захваљујући Богу што су преживјели.

Породица и насљедници су годинама чували амајлију коју је Алекса вратио из рата. Прво војничко сљедовање Алексе Здравковића које је добио још давне 1912. године чува се као експонат у Музеју Понишавља у Пироту.

Рецепт за таин

Овај традиционални војнички хљеб можете припремити и сами.

Како бисте припремили таин потребни су вам сљедећи састојци:

• 3 чаше брашна

• 2 кафене кашичице ситне соли

• четвртина кафене кашичице сувог квасца

• једна и по чаша воде

Можете користити различите врсте брашна, битно је само да је оно интегрално. Најбоље би било да поштујете стари рецепт и да у смјеши за таин буде однос 70% раженог брашна и 30% бијелог.

Помјешајте брашно, со и квасац и додајте воду до класичне густине за хљеб. Занимљиво је да ова смеса мора да стоји најприје 12 сати. Након тога се поново промјеша и остаје да стоји још 10 до 12 сати, или дуже, све док се на површини теста не појаве мјехурићи ваздуха.

На површини коју сте прије тога посули брашном, тесто се најприје преклопи као писмо, а затим преврне и прекрије пластичном фолијом. Након овога тијесто треба да одстоји отприлике још два сата.

Посуда у којој ћете пећи таин мора да има поклопац и морате је загријати прије него што хљеб убаците у њу.  Хљеб се пече поклопљен, око пола сата, на 250 степени, а затим се поклопац скида и пече се још двадесетак минута.

Таин је готов када се на њему ухвати тамна корица. Уколико се током хлађења чује пуцкетање корице, то је знак да је таин испао како треба!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.