Шест деценија Несврстаних – реафирмација идеја “трећег пута”

Taнјуг
Тито говори на Оснивачкој скупштини Покрета несврстаних, 1961.
Foto: bbc.com | Тито говори на Оснивачкој скупштини Покрета несврстаних, 1961.

БЕОГРАД - Скуп којим ће 11. и 12. октобра у Београду бити обиљежено шест деценија од оснивања Покрета несврстаних земаља, по ријечима министра спољних послова Србије Николе Селаковића, могао би да буде прилика да се, у данашњем мултиполарном свијету, реафирмише идеја заједничког дјеловања земаља које нису међу водећим политичким и економским силама свијета.

Биће то прилика, како каже Селаковић и да се реафимрише улога свјетске престонице у којој је Покрет настао.

Београд ће 11. и 12. октобра поново „бити свијет", каже за Танјуг Селаковић и указује да је прослава 60-огодишњице оснивања Покрета одлична прилика коју саме чланице, посматрачи и међународне органзације које су позване као гости, итекако поздрављају.

"Поготово у време пандемије ковида 19, када је мало мултилатералних сусрета у свету, скуп у Београду представља сјајну прилику да се разговара о питањима од обостраних интереса, али и да се сви који смо били или смо и сада део тог несврстаног света, да се окупимо и пошаљемо јасну поруку какав свет желимо да видимо и како желимо да се развија", рекао је Селаковић

"У Београду ће се у два дана окупити представници многих пријатељских земаља, оних са којима дијелимо заједничке вредности, упркос чињеници да нас деле хиљаде километара", додао је шеф српске дипломатије.

"Знате за паролу - Београд је свет. Београд је постао свет захваљујући, некада том покрету, свим људима који су долазили, послом, политиком, због трговине, али и због хиљада оних који су у Београд дошли да се школуку, од којих су неки овде и остали, мнасавши породичну срећу у нашој земљи", рекао је Селаковић.

Он је поручио да Србија поново стаје на ноге, обнавља се, економски, друштвено и политички се позиционира тамо гдје јој је место.

"Управо је ово окупљање наших несврстаних пријатеља нешто што ће нам у томе помоћи да опет реафимришемо улогу светске престонице у којој је Покрет настао, али и као европске и светске престонице која жели да гаји баштини те вредности. Да упркос томе што смо посвећени ЕУ, као стратесксом циљу, радимо на оживљавајњу старих традиционалних пријатељстава, за које је име Београда, Србије и Југославије некада било толико важно", рекао је Селаковић.

Покрет несврстаних и данас постоји, али без значајнијег утицаја на геополитичка и економска дешавања у свијету,а и у земљама чланицама полако је пао у заборав.

У једној од земаља оснивача, Индији, грађани са којима је Танјуг разговарао, нису знали да одговоре шта је тај Покрет, иако је њихов некадашњи предсједник Нехру, уз Тита и Насера, био један од суоснивича и иницијатора те идеје.

Ни много више нису знали ни о самој Србији, па ни о бившој Југославији.

“Знамо да је Србија европска земља, али не знамо ништа о политици у тој земљи”, рекао је један житељ Њу Делхија.

Ипак, било је и оних којима име Србије није било непознато.

“Знам за Србију, то је мала, али јако добра земља. Волео бих да дођем, да је видим. Ако ми се буде указала прилика и будем имао времена, дефинитвно ћу доћи у Србију”, казао је један млађи Индијац.

Прије шест деценија лидери једног броја земаља окупили су се са идејом да направе противтежу у тада блоковски подијељеном свијету.

Договор предсједника СФРЈ Јосипа Броза Тита, Египта Гамала Абдела Насера и Индије Џавахарлала Нехруа, потврђен Брионском декларацијом, добио је свој наставак на првом самиту, одржаном у Београду 1. септембра 1961. године.

Лидери несврстаних земаља окупили су се тог 1. септембра 1961. године у Сава центру, а по граду и на аеродрому вијориле су се заставе 25 земаља са четири континента које нису припадале ни источном, ни западном блоку.

Основни принципи Покрета несврстаних, које су чиниле махом афричке и азијске земље јесу: узајамно поштовање територијалног интегритета и суверенитета; узајамно ненападање; узајамно немијешање у унутрашње послове; једнакост и узајамна корист и мирољубива коегзистенција.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана