Сензационално откриће италијанских археолога – хомосапијенс је правио накит
Први европски атеље у коме је хомосапијенс израђивао накит налази се у Јонском мору.
Наруквице и огрлице израђене од шкољки повезаних траком од коњске длаке, вjероватно су биле обојене јарким бојама, јер се на појединим примjерцима и послије више хиљада година, могу наћи трагови природних пигмената оксида гвожђа.
У студији под називом „Датирање систематске производње украса од шкољки у Европи у периоду од прије 45.000 година“, универзитетâ у Сијени и Болоњи, обрађено је шест стотина артефаката који се могу сматрати накитом чиме се документују први увиди у естетске навике првих људи. Коришћене су различите врсте шкољки, скафопода и пужева. Већина је имала отвор кроз који се провлачила трака.
„Накит се обично везује за појаву симболичких ритуала. Иако појава накита у Африци датира још из средњег каменог доба“, пишу аутори чланка објављеног у Archaeological and Anthropological Sciences.
„Докази о украшавању на простору Евроазије се спорадично региструју у контексту средњег палеолита, а до данас су пронађени докази већих размера само из периода горњег палеолита. Међутим, мало се зна о периоду од прије 50.000 до 40.000 година, када су савремени људи населили Евроазију потискујући постојеће популације хоминина као што су неандерталци, и разне 'прелазне' и горњопалеолитске културе.“
Налази археолога указују на постојање локалне производње предмета за орнаменталне сврхе, као и на постојање образаца у изради накита, његовом облику и величини током времена.
Није први пут да су археолози у пећини Дел Кавало дошли до епохалног открића. Овдје је откривено да су први Европљани ловили луком и стријелом још прије 40.000 година.
Током 2022. године на Гугл мапама су откривени обриси људског лица исцртани на литици Порто Селвађо, на јонској обали Пуље, преноси РТС.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
