Седам чињеница о краљу Петру I Карађорђевићу
Краљ Петар је крунисан је након Мајског преврата, у коме су убијени краљ Александар и краљица Драга Обреновић. Био је веома вољен у народу, а важио је за поштеног и доброг човјека благе нарави.
Вријеме његове владавине обиљлежио је и настанак првих демократских институција у Србији, јер је краљ Петар био познат по својој либералној политици и залагању за уставно уређење земље. Преминуо је 16. августа 1921. у 77. години и сахрањен је у својој задужбини на Опленцу.
Иако је живот краља Петра добро проучен и познат, ипак одстоје неке мање познате чињенице. Историјски забавник представља неке од њих.
У младости се представљао као Петар Мркоњић
Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића, владара који је био присиљен да абдицира након Светоандрејске скупштине. Петар је са породицом живио у иностранству, али никада није обуставио контакте са Србијом.
Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић, а то је име које је користио и у другим активностима и препискама које је водио у то вријеме.
Српски краљ у Легији странаца
Краљ Петар је у младости током егзила и сталних селидби породице по Европи једно време живио у Паризу. Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату. Наиме, Петар Мркоњић се 1870. године придружио Легији странаца француске војске и са њом учествовао у бројним борбама.
Одликован је споменицом рата из 1870. године.
На српски је превео једно велико дјело либерализма
Будући краљ Србије се у Паризу бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма и демократије.
Почетком 1868. године кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Джона Стјуарта Мила “О слободи” са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.
Џон Стјуарт Мил сматра се најутицајнијим филозофом 19. вијека у енглеском говорном подручју, и генерално, једним од најуспјешнијих бранилаца либералног погледа на човјека и друштво.
Био је масон
Поуздано се зна да је краљ Петар Први Карађорђевић био масон и да је био инициран током свог боравка у Француској под именом Петар Мркоњић.
Краљ који је живио од своје плате
Мало је ипак познато да је овај краљ Петар по доласку на чело Србије након Мајског преврата живио само од плате коју је за свој рад добијао од Владе. Од тог новца подизао је задужбину Карађорђевића на Опленцу, а остало је забиљежено и да му је једном, када му је зафалио новац, министар у сопственој влади одбио кредит.
Возио се воловским колима
Послије величанствених побједа на Церу и Колубари 1914. и невјероватног отпора који је Србија пружила далеко снажнијем непријатељу, 1915. године војска и влада су ипак били приморани на повлачење. Пут на коме их је пратио и највећи дио становништва водио је преко негостољубиве Албаније.
Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остаријелог краља. Ипак, Петар Карађорђевић је одбио све савете од тога да одустане од праћења својих војника преко албанских гудура.
Краљ Петар је са војском прешао голготу на једним воловским колима, а гдје су планине биле непроходне био је ношен од својих војника, све док нису стигли до албанске обале на Јадрану.
Једини владар који је дигао споменик обичној сељанки и њеном сину
У селу Словац код Лајковца и данас одстоји споменик на коме пише: “Овај споменик подиже Петар Карађорђевић Макрени Спасојевић, која лежи овде, и њеном сину Маринку, који се вечним сном смири у гудурама Арбаније”.
Ријеч је о јединственом случају у свијету да владар подигне споменик обичној сељанки и њеном сину.
Краљ Петар је Макрену срео током повлачења преко Албаније. Она је кренула за војском како би пронашла свог сина јединца Маринка и дала му вунене чарапе које је исплела. Ипак, када је схватила да неће моћи даље, чарапе је дала краљу Петру уз завијет да пронађе њеног сина.
Краљ Петар своје обећање нија заборавио. Маринка је пронашао, али умрлог од хладноће негдје у планинама Албаније. Прича каже да се до краја живота се није одвајао од вунених чарапа мајке Макрене, да је на самрти тражио да му их обују и да је у њима умро.
Ова невјероватна прича забиљежена је у роману Милована Витезовића “Чарапе краља Петра”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
