Сатима је одјекивала рафална паљба у Шумарицама: Био је то један од највећих злочина Нијемаца у Другом свјетском рату

Б92
Сатима је одјекивала рафална паљба у Шумарицама: Био је то један од највећих злочина Нијемаца у Другом свјетском рату
Сатима је одјекивала рафална паљба у Шумарицама: Био је то један од највећих злочина Нијемаца у Другом свјетском рату

Неколико сати тог 21. октобра 1941. године у Шумарицама је одјекивала рафална паљба. У 14 сати је све утихнуло. Почело је у седам ујутру.

Сахрањивање је трајало данима. Укопавањем су руководиле љотићевске снаге уз надзор њемачких војника.

Њемачки окупатори су, као одмазду за погибију 10 својих војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на 3. батаљон 749. пјешадијског пука Вермахта, у Шумарицама 21. октобра стријељали 3.000 становника Крагујевца и околних мјеста, међу којима и 300 ученика средњих школа и шегрта, као и 15 дјечака, чистача обуће. Најмлађе дијете имало је 11 година.

Тај догађај представља један од највећих злочина њемачке војске у Другом свјетском рату, и један је од најтрагичнијих који се догодио на тлу Србије у том рату.

Рација у Крагујевцу почела је 18. октобра увече, а по списку београдске полиције, прво су похапшене освједочене присталице партизанског и четничког покрета, заједно с њима и Јевреји. Потом је командант окупираног Крагујевца Ото фон Бишофсхаузен предложио мајору Паулу Кенигу да 19. октобра рацију спроведе у околним селима Белошевац, Мечковац, Маршић, Корман, Ботуње, Грошница, Горње и Доње Грбице.

Велика рација мушког становништва у Крагујевцу, узраста од 16 до 60 година, почела је 20. октобра. Старији су одвођени из кућа, кафана, продавница, радионица, с пијаце, ђаци из школа, а привођени су уз објашњење а ће им бити замијењене личне карте. Први цивили, углавном Роми и Јевреји, стријељани су увече тог дана на Становљанском пољу повише Шумарица.

Њемачки окупатор стријељао је цивиле у Крагујевцу у знак одмазде, а повод су били њемачки губици у борбама 1. октобра на путу Крагујевац-Горњи Милановац, у којем су Нијемци имали 10 мртвих и 26 рањених војника.

Тим стријељањем досљедно је примијењена наредба тадашњег генерала Франца Бема од 10. октобра 1941. године, којом се прописује стријељање 100 Срба за једног убијеног Нијемца и 50 Срба за рањеног.

Злочин у Крагујевцу остао је упамћен и по ријечима професора који је са својим разредом изашао на стријељање и рекао "Пуцајте, ја и даље држим час".

Осим тога, пјесникиња Десанка Максимовић након што је чула детаље масакра написала је "Крваву бајку":

Било је то у некој земљи сељака

на брдовитом Балкану,

умрла је мученичком смрћу

чета ђака

у једном дану.

 

Исте су године

сви били рођени,

исто су им текли школски дани,

на исте свечаности

заједно су вођени,

од истих болести сви пелцовани

и сви умрли у истом дану.

 

Било је то у некој земљи сељака

на брдовитом Балкану

умрла је јуначком смрћу

чета ђака

у истом дану.

 

А педесет и пет минута

пре смртног трена

седела је у ђачкој клупи

чета малена

и исте задатке тешке

решавала: колико може

путник ако иде пешке...

и тако редом.

 

Мисли су им биле пуне

и по свескама у школској торби

бесмислених лежало је безброј

петица и двојки.

Прегршт истих снова

и истих тајни

родољубивих и љубавних

стискали су у дну џепова.

И чинило се сваком

да ће дуго

да ће врло дуго

трчати испод свода плава

док све задатке на свету

не посвршава.

 

Било је то у некој земљи сељака

на брдовитом Балкану

умрла је јуначком смрћу

чета ђака

у истом дану.

 

Дечака редови цели

узели се за руке

и са школског задњег часа

на стрељање пошли мирно

као да смрт није ништа.

Другова редови цели

истог часа се узнели

до вечног боравишта.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана