Сатима је одјекивала рафална паљба у Шумарицама: Био је то један од највећих злочина Нијемаца у Другом свјетском рату
Неколико сати тог 21. октобра 1941. године у Шумарицама је одјекивала рафална паљба. У 14 сати је све утихнуло. Почело је у седам ујутру.
Сахрањивање је трајало данима. Укопавањем су руководиле љотићевске снаге уз надзор њемачких војника.
Њемачки окупатори су, као одмазду за погибију 10 својих војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на 3. батаљон 749. пјешадијског пука Вермахта, у Шумарицама 21. октобра стријељали 3.000 становника Крагујевца и околних мјеста, међу којима и 300 ученика средњих школа и шегрта, као и 15 дјечака, чистача обуће. Најмлађе дијете имало је 11 година.
Тај догађај представља један од највећих злочина њемачке војске у Другом свјетском рату, и један је од најтрагичнијих који се догодио на тлу Србије у том рату.
Рација у Крагујевцу почела је 18. октобра увече, а по списку београдске полиције, прво су похапшене освједочене присталице партизанског и четничког покрета, заједно с њима и Јевреји. Потом је командант окупираног Крагујевца Ото фон Бишофсхаузен предложио мајору Паулу Кенигу да 19. октобра рацију спроведе у околним селима Белошевац, Мечковац, Маршић, Корман, Ботуње, Грошница, Горње и Доње Грбице.
Велика рација мушког становништва у Крагујевцу, узраста од 16 до 60 година, почела је 20. октобра. Старији су одвођени из кућа, кафана, продавница, радионица, с пијаце, ђаци из школа, а привођени су уз објашњење а ће им бити замијењене личне карте. Први цивили, углавном Роми и Јевреји, стријељани су увече тог дана на Становљанском пољу повише Шумарица.
Њемачки окупатор стријељао је цивиле у Крагујевцу у знак одмазде, а повод су били њемачки губици у борбама 1. октобра на путу Крагујевац-Горњи Милановац, у којем су Нијемци имали 10 мртвих и 26 рањених војника.
Тим стријељањем досљедно је примијењена наредба тадашњег генерала Франца Бема од 10. октобра 1941. године, којом се прописује стријељање 100 Срба за једног убијеног Нијемца и 50 Срба за рањеног.
Злочин у Крагујевцу остао је упамћен и по ријечима професора који је са својим разредом изашао на стријељање и рекао "Пуцајте, ја и даље држим час".
Осим тога, пјесникиња Десанка Максимовић након што је чула детаље масакра написала је "Крваву бајку":
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.
Исте су године
сви били рођени,
исто су им текли школски дани,
на исте свечаности
заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани
и сви умрли у истом дану.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
А педесет и пет минута
пре смртног трена
седела је у ђачкој клупи
чета малена
и исте задатке тешке
решавала: колико може
путник ако иде пешке...
и тако редом.
Мисли су им биле пуне
и по свескама у школској торби
бесмислених лежало је безброј
петица и двојки.
Прегршт истих снова
и истих тајни
родољубивих и љубавних
стискали су у дну џепова.
И чинило се сваком
да ће дуго
да ће врло дуго
трчати испод свода плава
док све задатке на свету
не посвршава.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
Дечака редови цели
узели се за руке
и са школског задњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа.
Другова редови цели
истог часа се узнели
до вечног боравишта.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.