Руси не заборављају звјерства усташа на Источном фронту

novosti.rs
Руси не заборављају звјерства усташа на Источном фронту

Окрутност Усташа на Источном фронту у Другом свјетском рату и њихова злодјела за вријеме НДХ Руси нису и не желе заборавити. Повод за подсјећање била је 60 годишњица смрти Анте Павелића иницијатора слања усташа на Источни фронт и организатора геноцида над Србима у Другом свјетском рату.


Московски сајтови су подсјетили да је Анте Павелић умро у Мадриду 28. децембра 1959. године од посљедица рањавања у Аргентини када је на њега пуцао Србин из Црне Горе Благоје Јововић који је прво био у партизанима а послије разочарења се придружио четницима Драже Михајловића.

Под насловом “Верни Хитлеров легионар” руски сајт Газета.ру пише како су за вријеме НДХ на чијем је челу био Анте Павелић жестоко и масовно убијани Срби, Јевреји и Роми.

- За вријеме НДХ Павелић је настојао да се додвори Хитлеру. Нијемци су Павелића доживљавали као пријатеља Бенита Мусолинија. Павелић је 23. јуна 1941. замолио Хитлера да пошаље хрватске јединице на Исток. Хитлер је дао сагласност 1. јула и већ 2. јула су отворена мјеста за пријављивање у добровољачке одреде. Жељу да ратује на Источном фронту против СССР-а имало је чак девет хиљада људи. На крају је НДХ послало на Источни фронт две дивизије и посебан пук. Усташе су жестоко ратовале и у Стаљинградској битци. Ненавикнути на хладноћу, усташе су свој бијес искаљивале на обичне људе. Убијали су цивилно становништво. Систематско иживљавање претворило се у њихову главну забаву. Са циљем пропаганде НДХ на Источни фронт је долазио и Анте Павелић који је 24. септембра 1942. подијелио награде онима који су се посебно истицали. Ордење су добили и хрватски пилоти-добровољци - пише Газета.ру.

На источном фронту против СССР-а је ратовало од 1941. до 1943. по подацима руских историчара 6300 усташа од чега 4200 Хрвата и 2100 босанских муслимана војника и официра. Они су носили њемачке униформне са нашивеним амблемима НДХ. Усташе су биле под њемачком командом групе армија “Југ”.

Што је било више погинулих Хрвата повећавао се број дезертера не само међу војницима него и официрима. Тако је у љето 1942. било враћено у Хрватску 144 војника и 43 официра “због болести и склоности дезертерству”. Да би се спријечило дезертерство војни суд је кажњавао војнике и официре на затвор од двије до десет година а њих четворо је било стрељано.

Руски историчари пишу да је посебно окрутан био командант хрватског легиона Иван Маркуљ кога је касније замијенио Марко Месић, рођак бившег предсједника Хрватске Стипе Месића. За ратовање против Црвене армије Марко Месић је као артиљеријски официр добио у фебруару 1942. њемачки “гвоздени крст”. Иначе, Марко Месић је био потпуковник југословенске краљевске војске и пред рат је службовао као артиљерац у Нишу.

Како су усташе жестоко ратовале без обзира на велике губитке показује то колико су награда добили од њемачке команде.

За вријеме Стаљинградске битке температуре су падале до минус 30. Крајем јануара 1943. десетковане усташе су се предале Црвеној армији. Према подацима историчара од 4465 усташа који су ратовали на Источном фронту погинуло је скоро 90 посто.

У љето 1943. године 106 заробљених усташа били су пребачени у Суздаљ а затим у Красногорск градић у Подмосковљу гдје је формирана посебна јединица. Њени војници су носили униформе Југословенске краљевске војске. Јединицом је руководио пуковник Марко Месић који је позивао Хвате да пређу на страну антихитлеровске коалиције. Павелић је због тога лишио Месића свих државних награда. Касније је пуковник Месић руководио бригадом која се називала добровољачком у којој су били Хрвати који су заробљени или дезертирали из хрватског легиона. Крајем 1944. они су пребачени у Југославију гдје ратовали против Нијемаца и имали су велике губитке. Месић је послије рата живио у Загребу гдје је умро 1982.

Лов на Павелића

Један од најчитанијих руских сајтова Газета.ру детаљно је описала како је послије Другог свјетског рата вођена потрага за Павелићем који је из Италије захваљујући везама у Ватикану био пребачен у Аргентину. Тамо је Павелић уживао гостопроимство предсједника Хуана Перона. Благоје Јововић је пуцао у Павелића 10. апила 1957. на дан прославе 16 година од проглашења НДХ. Од пет хитаца у Павелића само два су га погодила у руку. Павелић је аргентинској полицији изјавио да је на њега атентат организовала УДБА. Посљедње двије и по године Павелић је живио у Франковој Шпанији гдје је и сахрањен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана