Први свјетски рат почео је на данашњи дан 1914.

Непосредан повод за објаву рата било је убиство надвојводе Франца Фердинанда, док су се стварни узроци налазили у вишедеценијској сложеној војно-политичкој ситуацији, ривалитетима и припремама за рат између великих сила у Европи.

Принца Фердинанда је 28. јуна 1914. у Сарајеву убио Гаврило Принцип, члан Младе Босне, организације чији су циљеви били уједињење Јужних Словена и ослобођење од аустроугарске власти.

Сарајевски атентат проузроковао је потом кризу између двије земље, а 23. јула 1914. Аустроугарска је упутила ултиматум Србији у којем је у 10 тачака изнијела своје захтјеве.

Српска влада је условно прихватила све захтјеве, осим тачке шест, која је нарушавала суверенитет Краљевине Србије и која је била у супротности са Уставом.

Добијени одговор на своје захтјеве Аустроугарска није сматрала задовољавајућим, па је одмах објавила рат Србији, отвореним телеграмом, што је до тада незабиљежено у историји дипломатије.

Након што је Аустроугарска објавила рат Србији, Русија наређује општу мобилизацију. Већ 1. августа 1914. године Њемачка објављује рат Русији, а два дана касније и Француској.

Убрзо Велика Британија објављује рат Њемачкој и већ до краја августа ратни пожар је увелико горио.

Први свјетски рат је трајао од 1914. до 1918. године. У њему је учествовала већина великих свјетских сила, груписаних у два сукобљена војна савеза - окупљених око Тројне Антанте и Централних сила.

Силе Антанте су на почетку чиниле Србија, Црна Гора, Русија, Француска, Велика Британија, Италија, Јапан, Грчка, Румунија и САД.

Централне силе су прије почетка рата чиниле Њемачка, Аустроугарска и Италија, која је због лондонског уговора од 26. априла 1915. године, којим је за Италију предвиђен дио Далмације, Истра, Горица, Кварнерска острва и Додоканези, приступила силама Антанте.

Османско царство се придружило Централним силама октобра 1914, а годину дана касније то је урадила и Бугарска.

До завршетка рата, од европских земаља Холандија, Швајцарска, Шпанија и скандинавске државе су остале званично неутралне.

Више од 70 милиона људи је било под оружјем, а од тога преко 60 милиона људи у Европи је било мобилисано у један од највећих ратова у историји, који се зове и Велики рат.

Посљедице рата су биле да је убијено више од 15 милиона људи, 20 милиона рањено, а директне учеснице рата претрпјеле су и огромна разарања држава и привреда. Србија је у Првом свјетском рату изгубила 1,1 милион становника.

Рат је завршен потписивањем више мировних споразума, од којих је најважнији Версајски мир 28. јуна 1919, иако су силе Атланте потписале примирје са Њемачком 11. новембра 1918. године.

Директне посљедице Великог рата биле су распад Аустроугарске, Руског царства, османског царства и Њемачког царства и настанак нових држава у централној и источној Европи, као и успостављање Друштва народа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.