Први авион у историји оборио српски војник прије 104 године

Срна
Први авион у историји оборио српски војник прије 104 године

Београд - У Србији се 30. септембра навршавају 104 године од када је срушен први авион у историји свјетске ратне авијације, а оборио га је са земље, из пољског топа, изнад Крагујевца српски војник Радоје Рака Љутовац.

Датум када је Љутовац оборио њемачки/аустроугарски авион - 30. септембар, узет је за славу Противавионске артиљерије Краљевине Југославије, а данас се слави као Дан Артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства Војске Србије.

Српски артиљерац Радоје Рака Љутовац је за вријеме Првог свјетског рата ушао је у историју авијације као први човјек који је ватром са земље оборио авион, када је пуцао из пољског топа са Метиног брда код Крагујевца.

Његов подвиг је тим значајнији уколико се у обзир узме чињеница да Србија у то вријеме није имала организовану противавионску артиљерију, а појава њемачких авиона натјерала је српску војску да импровизује одбрану.

Зато су мајстори у крагујевачкој Војној фабрици трофејне пољске топове заробљене у балканским ратовима монтирали на округле дрвене платформе, и попели их на оближње брдо да бране град.

Бомбе бацане из авиона су нанијеле велике штете и побиле много људи, а онда је 30. септембра редов из Првог вода Радивоје Рака Љутовац двогледом угледао три авиона који круже изнад града. Нанишанио, опалио и постао славан.

Рака је догађај послије препричавао свом праунуку Звонимиру Љутовцу.

"Дрхтала ми је рука да не смем да промашим. Ја сам ставио на топче кончић. Направио сам крстић и гађао кроз цевку, водећи топ како авион лети, са претицањем од можда два поља авионске дужине. Тад сам опалио - то је то", причао је Рака.

Ракин погодак је унио праву пометњу међу преостале непријатељске авионе, који су остали без предводника и, изненађени ватром са земље, нестали са неба изнад Крагујевца.

На српским положајима наступила је велика радост. Авион је пао у центар града, недалеко од куће у којој се налазио штаб Врховне команде и престолонасљедник Александар, а испред које је претходно пала једна бомба.

Рака Љутовац је, као награду, од команданта добио коња и галопом дојахао до мјеста пада аустроугарског авиона. Ту га је већ дочекао окупљени народ.

Када је стигао, сишао је с коња и салутирао изгинулим њемачким пилотима. То су били капетан-извиђач Курт фон Шефер и официрски кандидат Ото Кирш.

О томе колико је Ракин подвиг био невјероватан свједочи и то што француски официри нису одмах повјеровали да је авион погођен из првог плотуна. Међутим, олупина је пренесена у Војнотехнички завод. Инжењери су је прегледали и пронашли гелер у радилици мотора, што је био доказ да је авион погођен.

Рака Љутовац је касније, као војник, стигао и до Солунског фронта, гдје је унапријеђен у наредника, а због заслуга у Великом рату одликован је Карађорђевом звијездом са мачевима, Медаљом Албанске споменице и Медаљом Споменице рата за ослобођење и уједињење 1914-1918. године.

Породица Љутовац је одликовања поклонила крушевачком Народном музеју уз још неке личне Ракине предмете.

Крагујевац, који је био центар војне индустрије, током 1915. године у три наврата напале су ескадриле тадашње аустроугарске војске.

Када је скинуо униформу, први свјетски противавионац Радоје Љутовац отворио је трговинску радњу у Трстенику и остатак живота провео скромно. Умро је у 81. години, 25. новембра 1968. године.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана