Прва српска атентаторка: Да освети мужа у цркви је пуцала на краља, али је епилог био само туга

ГС
Foto: Илустрација

Све оно што се дешавало испред Саборне цркве у Београду 11. октобра 1882. године данас знамо под именом – Илкин атентат.

“Илка” заправо је Јелена Марковић, удовица пуковника Јеврема Марковића стрељаног због учешћа у Тополској буни, која се тако уписала у књиге као прва (и свакако најпознатија) атентаторка у српској историји.

Удовичин завијет

Пуковник Јеврем Марковић, рођени брат Светозара Марковића, и некадашњи социјалистичко-радикалски посланик, стрељан је 1878. године због учешћа у Тополској буни.

Наредбу о стрељању издао је тадашњи кнез Милан Обреновић у жељи да се разрачуна са вођама и организаторима побуне.

Данас се не може се са сигурношћу утврдити да ли је Јеврем заиста био учесник завјере или је страдао као виђенији човјек.

Тек, стрељан је у Аранђеловцу 12. маја 1878. а Јелена, његова лијепа удовица, дошла је у град како би тијело превезла и сахранила у Јагодини, поред покојног Светозара Марковића.

Народно предање касније је исткало причу по којој се удовица над гробом мужа заклела да ће га осветити.

– Кад већ ниси срећан да имаш сина, ја ћу те осветитирекла је.

Илкина освета

Јелена се примирила и чекала. Прошле су четири године…

Доказ да је атентат пажљиво планирала и намјерно изабрала баш Саборну цркву, мјесто гдје је краљево обезбеђење најслабије и гдје је свакако увијек много свијета, је то што је изнајмила собу преко пута цркве. И чекала…

Јесени 1882. у Србији је наговијештена нова политичка криза усљед сукоба међу политичарима. Краљ Милан је желио тешње повезивање са сусједном силом Аустроугарском. Након дипломатског путовања у Беч, он се 11. октобра паробродом вратио у Србију и искрцао на Савском пристаништу.

Кренуо је у Саборну цркву и ту наишао на Јелену Марковић. У тренутку кад је краљ цјеливао икону, са раздаљине од дванаест корака, Јелена је извукла револвер и пуцала.

На крају, грешка је била што није вежбала гађање. Неискусна Јелена промашила је монарха. Другу прилику није добила! Одмах је разоружана и ухапшена.

Куршум који је испаљен је сачуван. Краљ Милан је након догађаја наредио да се опточи драгим камењем и користио га као иглу за кравату. Данас се налази у Музеју града Београда.

Смрт за атентаторку

Испитивање Јелене Марковић трајало је мјесецима. Све вријеме је тврдила да није имала саучесника. Ни данас није могуће утврдити другачије.

Краљ Милан је покушао да атентат искористи против радикала, али ислеђивање није доказало њихово учешће.

Неколико Илкиних пријатеља и познаника су ухапшени, али је само њена рођака Лена Книћанин доведена у везу са атентатом. Она је била удовица официра и пуковника Антонија Книћанина. Приликом саслушања, признала је да је била упозната са Илкиним плановима.

Илка је осуђена на смрт 12. априла 1883. Како евентуална политичка позадина никада није откривена, суђено јој је за покушај атентата из личних побуда. Помилована је и послата у затвор у Пожаревцу на робију.

Неколико седмица касније пронађена је задављена у својој ћелији. Лена, такође осуђена, нађена је обешена у затвору 28. марта 1883.

Обје смрти проглашене су самоубиствима, али данас се сматрају, у најмању руку, сумњивим. Војник на стражи код ћелије Лене Книћанке, такође је погинуо нешто касније.

У оба случаја по један љекар из комисије за увиђај издвојио је своје мишљење одбивши да потпише да се ради о самоубиствима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана