Прва бањалучка докторица била носилац њемачких одликовања

Често је бесплатно лијечила грађане, првенствено сирочад и дјецу из сиромашних породица. За свој цјелокупни предани хуманитарни рад добила је највише аустријско а касније и њемачко државно одликовање но ни то ју, као старицу, није поштедило смрти у нацистичком концентрационом логору “Тересиенстадт”.

Гизела Јанушевска се родила 22. јануара 1867. у моравском селу Дрновице; тада у саставу Аустро-Угарске, а данас у Чешкој Републици. Била је једна од петеро дјеце у жидовској породици Леополда Росенфелда, управника некретнина у Славонији.

Живјели су у Грубишном Пољу. Након похађања приватне гимназије у Брну, удала се за много старијег Јоахима Кухна. Осјећајући се заробљеном у браку, развела се након неколико година и преселила у Швицарску, гдје је уписала медицину на Универзитету у Цириху.

Дипломирала је као Гизела Кухн 1898.

Након што је стекла своје прво искуство у волонтерском раду у Женској болници у Цириху, Гизела се преселила и постала докторица осигурања за “Аллгемеине Ортскранкенкассе”.

Након што је стекла своје прво искуство у волонтерском раду у Женској болници у Цириху, Јанушевска се преселила у Ремшајд – тада Њемачко царство, гдје је радила у здравственом осигуравајућем друштву.

Већ сљедеће године, односно 1899, долази у Бању Луку гдје је именована за “Амтсäрзтин”, државног здравственог осигурања, и тиме у Бањалуци постаје прва жена љекар.

Докторица Јанушевска је водила приватни диспанзер и предавала хигијену ученицама Више дјевојачке школе. У вријеме њеног боравка у Бањалуци су владале епидемије и јако тешко стање када је у питању здравље становника.

Њен почетни надзорник, 20 година старији Владислав Јанушевски, постао је њен други супруг, па је Гизела морала напустити мјесто јавног дужносника. Умјесто тога, била је шефица амбуланте за жене у Бањалуци. Изводила је и мање операције, те се прославила у лијечењу болесника с богињама, тифусом, тифусом и сифилисом, али прије свега остеомалацијом (посљедња је била посебно раширена међу овдашњим женама, према Теодори Крајевској, још једној докторици у БиХи у то вријеме).

Долазак у Босну и Херцеговину за њу није био лични избор, већ једина могућност да ради свој посао. 9. јула 1899. године, гдје је прво радила уговором за државу, а касније је имала и приватну праксу.

О енергичности, ентузијазму и марљивости докторице свједоче резултати њеног рада.

“У току прве године, укупно је имала 1.431 пацијента, од чега 14 мушкараца, 936 жена и 479 дјеце.

Углавном је лијечила инфекције, респираторне и полне болести, а обављала је и мање хируршке операције”, рекла је Биљана Панић-Бабић, изванредни професор Филолошког факултета у Бањалуци и један од аутора књиге “Бањалука – Знамените жене у историји града”.

Како даље наводи у овој књизи, Јанушевски се врло брзо показала као способна и била је изузетно цијењена. Дана 20. марта 1903. године отворила је и диспанзер који се налазио у Горњем Шехеру (садашње Српске Топлице). Град јој је годишње плаћап 800 круна, од чега 600 круна за плату, а 200 за превоз.

Током 1905. године, лијечила је 1605 жена у амбуланти, а обавила је и додатних 920 кућних посјета, од чега 600 у најужем дијелу града, 124 у Назарету (садашњи Петрићевац) и 136 у Слатини.

Након пензионисања Јанушевског 1912, пар се преселио у Грац. Докторирала је медицинске науке  непосредно прије избијања Првог свјетског рата, уписујући се на Универзитет у Грацу. Као 50-годишња удовица је потом волонтирала у војном медицинском збору као једини љекар који је био стално распоређен при војној команди у болници у Грацу.

Јанушевска је примила неколико медаља за своје услуге, укључујући њемачки Црвени крст  и аустријски Ред посебних грађанских заслуга. Након рата, 1919. године, отвара властиту праксу у Грацу. До 1933. године била је доктор здравственог осигурања у Штајерској и Корушкој. Њена друштвена одговорност била је широко цијењена: не само да је третирала сиромашне људе бесплатно, већ је и неке од њих финансијски подржавала. Била је друга аустријска докторка којој је додијељен назив Медизиналрат, награда за изванредан допринос медицини.

Осим њемачког, Гизела је добро говорила француски, енглески, као и наш језик. Крајем 1935. Јанушевска је затворила своју праксу, али је наставила социјални рад. Године 1937. њен је рад награђен Витешким крстом, највећом чашћу у Аустрији. Међутим, у року од годину дана Аустрију је напала и припојила нацистичка Њемачка. Јанушевска је постала жртва расне политике. Њен стан у Грацу заплијењен је 1940, а она је била присиљена преселити се у Беч, одакле је депортована у логор “Тхересиенстадт”, гдје је умрла 2. марта 1943, у доби од 76 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.