Прије тачно 186 година рођен Алфред Нобел

Agencije
Прије тачно 186 година рођен Алфред Нобел

На данашњи дан, 1833. године рођен је Алфред Нобел, шведски хемичар, индустријалац, филантроп и проналазач, који је проналаском динамита 1867. године стекао огромно богатство.

Инсистирао је да динамит буде коришћен искључиво у мирнодопске сврхе. Алфред Нобел изумио је динамит. Он је од огромног богатства којег је тим патентом зарадио, установио Нобелову награду. И то постхумно, као насљеђе за човјечанство, будући да није имао властитих насљедника. У опоруци коју је написао годину дана пред смрт стоји: "Овај капитал, којим ће извршитељ опоруке располагати у вриједносним папирима, требао би бити темељ за фонд чија ће годишња камата бити подијељена као награда онима који су у протеклој години учинили највише користи за човјечанство. Камата ће бити подијељена на пет једнаких дијелова…".

Од 1901. године, пет година након смрти Алфреда Нобела, сваке године се додјељују Нобелове награде. У главном граду Норвешке, Ослу, додјељује се награда за мир. Награде за физику, хемију, медицину и књижевност у главном граду Шведске предаје лично шведски краљ. При томе, традиционално, краљ одржи здравицу покровитељу и донатору у част: "Даме и господо, наздравимо сви у част великог дародавца Алфреда Нобела!"

Нобел је својим интересом за физику и хемију изградио властито богатство. Нобела је још као младића његов имућни отац послао у иностранство. У Паризу је млади Алфред упознао талијанског хемичара Асцаниа Собрера. Он је три године раније открио високоексплозивни нитроглицерин, но био је увјерен како његов проналазак никад неће бити употријебљен у пракси, јер је преопасан. Алфред Нобел био је увјерен да ће људи једног дана моћи контролисано употријебљавати нитроглицерин па је по повратку у Шведску наставио експериментисати с овим експлозивним материјалом. Током једног таквог експеримента у експлозији су погинули његов брат и неколико запослених, што је Нобела прогањало до краја живота. Свеједно није одустајао. Коначно му је 1867. године успјело да сложи експлозив којег је могао контролисати па  га је патентирао под именом динамит. Динамитом и још једним каснијим патентом, праскавом желатином који је био још моћнији од динамита, зарадио је богатство које је касније оставио у наслеђе. И данас му се пребацује да је новац зарадио на рату, али оба ова патента коришћена су прије свега при минирању у рудницима. Нобел је у својој опоруци написао: "Моја је изричита жеља да се при додјели награде не гледа на припадност нацији, тако да награду добије најзаслужнији."

У опоруци такође стоји ко је задужен за додјелу награде. Шведска краљевска академија наука додјељује награде за физику и хемију, Институт Каролинска награду за медицину, посебни одбор Норвешког парламента предаје награду за мир, а Шведска академија награду за књижевност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана