Прије 40 година се догодила највећа ваздухопловна несрећа у историји Југославије, погинуло је 180 људи

Ријеч је о несрећи коју је доживио авион "МekДонел Дaглас МД-81" који је користила компанија "Инекс-Адриа Авиопромет", а који је био одређен за лет из Љубљане у тадашњој Југославији до француског острва Корзика у организацији агенције "Компас". Авион је полетио 1. децембра 1981. године, али никада није стигао на дестинацију јер се срушио у планини Сан-Пиетро недалеко од града Ајацио, подсјећа Klix.ba.

Приликом резервације чартер лета је у апликацији наведено да ће се користити "МekДонел Дaглас ДЦ-9" авион капацитета између 115 и 135 путника, али авиокомпанија је ипак одлучила да користи "МekДонел Дaглас МД-81" који је био новији и већи авион. Такође, у апликацији је наведено да ће путовати 130 путника, али додатна 43 мјеста заузели су запосленици компаније "Инекс-Адриа". Поред тога, са "Компасом" су путовала 173 путника, а узимајући у обзир седам чланова посаде, у авиону је било укупно 180 особа.

Авион којим су путовали свој први лет је обавио 15. маја 1981. године, тако да је био практично нов. Авиокомпанији "Инекс-Адриа" је достављен 11. августа, а до несреће је забиљежио свега 683 часа лета. Посљедња провјера је обављена 7. новембра 1981. године, а посљедњи сервис 27. новембра.

Капетан авиона је био 55-годишњи Иван Куновић, који је добио пилотску дозволу 16. априла 1968. године, а за "Инекс-Адрију" је почео радити 1970. године. Његов копилот је био 40-годишњи Франц Терглав који је дозволу за комерцијалне пилоте добио 11. новембра 1981. године. У кокпиту је био и Терглавом син Томаж.

Авион је полетио с аеродрома у Љубљани у 6.41 часова те се запутио према Корзици. У 7.08  је био у италијанском ваздушном простору када је контролер лета у Падови контактирао колегу у Ајацију тражећи извјештај о временским условима. На аеродрому је дувао југозападни вјетар брзином до 19 km /h, а небо су прекривали раздвојени облаци. Када је посада добила извјештај о времену, одлучила је слетјети на писту број 3.

Међутим, ствари су кренуле по злу када је посада ступила у контакт с контролорм лета на аеродрому Ајацио. Био је то двадесетчетверогодишњи младић који је недуго прије тога добио дозволу за рад, а осим тога, пилоту је то био први лет на Корзику.

Према истрази, током комуникације је дошло до неспоразума, контрола лета је сматрала да се авион налази изнад мора те је посади наложила да започне постепено спуштање, али авион се заправо налазио изнад копна, а док је кружио пролазећи кроз облаке пред њим се указала планина Сан-Пиетро.

Пилот је покушавао "додати гас" и подићи авион, али било је прекасно. Авион је лијевим крилом ударио у планину због чега је претрпио велику штету, неконтролисано се завртио, ударио у стијене при великој брзини од готово 400km/h и распао се. Нико од путника и чланова посаде није преживио.

Француски истражиоци су тврдили да је узрок несреће одлука пилота да се спусте испод минималне сигурне висине, док су југословенски рекли да је контролор лета требао знати гдје се авион налази након што му је Куновић детаљно преносио своје поступке.

Црне кутије су пронађене након великих напора, а због неприступачног терена нису пронађени ни сви посмртни остаци жртава. Дијелови авиона су се расули на дужини од једног километра и на дужини од 600 метара. Била је то највећа несрећа у историји Југославије, као и друга највећа у историји Француске.

Године 2008. су пронађени још неки дијелови авиона и посмртни остаци путника. У мају је уклоњено око 27 тона остатака авиона међу којима је и један мотор те велики дијелови крила. Неки дијелови су морали бити раскомадани како би се могли транспортовати хеликоптером с планине. На мјесту удара лијевог крила авиона је постављена спомен-плоча.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.