Прије 100 година рођен творац визија и упозорења о суживоту с технологијом

Миланка Митрић
Прије 100 година рођен творац визија и упозорења о суживоту с технологијом

Пет кратких и један велики скок. Пет малих петарди и затим експлозија. Управо овако ваља описати постанак романа “Фаренхајт 451”, кратких прича написаних у двије-три године које су ме навеле да девет долара и педесет центи у кованицама уложим у најам писаће машине у подрумској просторији библиотеке, те да за тачно девет дана довршим овај кратки роман.

Овако је о свом најпознатијем дјелу “Фаренхајт 451” писао књижевник Реј Бредбери, од чијег рођења ове године свијет обиљежава 100 година. Најчешће је писао дистопије и хороре, а неки га сматрају и аутором који је заслужан за увођење модерне научне фантастике у главне књижевне токове.

Писао је кратке приче и романе, “Фаренхајт 451” његов је први роман, а објављен је 1953. године. Ово дјело, једно од најзначајнијих и најпризнатијих дјела у области научне фантастике, критички је приказ друштва, у којем је забрањено читање књига и у којем се уништава индивидуалност појединца. Име дјела алузија је на температуру самозапаљења страница књига, а сама идеја, како је и Бредбери говорио, била је да на један начин прикаже како телевизија тадашњег доба почиње да одвлачи читаоце од књига и гаси њихов интерес за читање уопште.

Такође, уз Исака Асимова, Станислава Лема и Артура Кларка, Бредбери је један од најбољих аутора научне фантастике 20. вијека и писац који је инспирисао генерације других књижевника и читалаца, подстакао их на стварање и на нека већа промишљања о будућности нашег свијета. За живота је сврстан у класике свог жанра.

Описи у његовим дјелима су лирски, често претјерани, испуњени занимљивим радњама и заплетима, а наука је прилично споредна ставка иако је она често велика и важна многим ауторима истог жанра. Визије у његовим ријечима приказивале су отуђеног човјека модерног доба, чије вријеме и свакодневицу често усмјерава и испуњава технологија, одвојеног индивидуалца који ствара технологију да му олакша живљење, а она га мами, привлачи и завија у коло своје осамљене хладноће. Можда су и његове визије биле инспиративне, не само писцима и читаоцима него и творцима технологије овог доба, али у исто вријеме и упозоравајуће, јер за сваку корист технологије одузме се један дашак живота индивидуе.

Међу Бредберијевим најпознатијим дјелима су “Илустровани човјек”, “Марсовске хронике”, “Маслачково вино” и “Зелене сјенке, бијели кит”.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана