Пораз код Стаљинграда - почетак краја нацистичке Њемачке

Срна
Пораз код Стаљинграда - почетак краја нацистичке Њемачке

БИЈЕЉИНА - Потпуним сломом Нијемаца 2. фебуара 1943. године завршена је Стаљинградска битка, кључна за исход Другог свјетског рата, којом су коначно покопани снови нацистичке Њемачке о муњевитом рату /блицкригу/.

На крају битке остаци њемачких армија обуставили су отпор, а њемачки командант фелдмаршал Фридрих фон Паулус потписао је безусловну капитулацију и предао се са 90.000 војника и официра.

Био је то слом у опсади Стаљинграда Нијемаца и њихових савезника - Италијана, Румуна, Мађара, Хрвата, те припадника "Ханџар дивизије", састављене махом од босанских муслимана...

Тај пораз означио је почетак краја Трећег рајха.

Стаљинградска битка била је највећа и најкрвавија у историји ратовања.

Трајала је између августа 1942. и фебруара 1943. године, а у тешким борбама погинуло је, рањено или заробљено више од милион војника сила Осовине.

У тој бици је потпуно разбијено 75 њемачких дивизија.

Град је био толико уништен бомбардовањем да се битка свела на уличне борбе, а њемачка тактика "пацовског рата" подразумијевала је скривене снајперисте који су пуцали из рушевина чим би неко прешао улицу или гранатирање канализације.

Касније су ову тактику фаворизовали Руси, који су жељели да учине њемачку војску стално напетом.

Један њемачки официр писао је о непобједивом духу Руса током Стаљинградске битке.

"Непријатељ држи под контролом поједине територије Фабрике жЦрвени октобарж. Главно гнијездо отпора је Мартеновски погон. Заузимање тог погона значило би да је Стаљинград пао. Авиони седмицама бомбардију ту фабрику... Ту није остало ништа цијело...

Ипак, помакли смо се само 70 метара! У том тренутку је изнад Фабрике испаљена најприје црвена, а затим зелена ракета. То значи да Руси крећу у противнапад. Не разумијем одакле Русима толико снаге. Први пут током рата преда мном је задатак који се једноставно не може ријешити... Сада је погон поново у руским рукама...", писао је њемачки официр.

Медаљу "За одбрану Стаљинграда" добило је око 760.000 совјетских војника. Више од 100 их је награђено највишим звањем Херој Совјетског Савеза, које се даје за изузетну храброст и пожртвовност.

Кућа Павлова, обична троспратница, постала је симбол отпора црвеноармејаца у Стаљинграду. Бранила су је само 24 човјека, али Нијемци нису успјели да је заузму током тромјесечне офанзиве на град.

Василиј Чујков, један од команданата совјетске војске у Стаљинграду, рекао је да су Нијемци изгубили више људи покушавајући да заузму Кућу Павлова него приликом заузимања Париза.

Мамајев Курган, брдо које доминира над градом, такође је симбол херојског отпора. Тамо су вођене посебно жестоке борбе јер онај ко би контролисао ово брдо контролисао би цијели град.

Совјетске трупе су браниле своје положаје на падинама тог брда током цијеле офанзиве.

Десетине хиљада совјетских војника погинуло је у борбама за ову коту. Послије се испоставило да на Мамајевом Кургану има од 500 до 1.250 гелера по метру квадратном.

Заробљена је 91.000 Нијемаца и више хиљада војника других националности. Сви су били крајње изморени, болесни и гладни. На задовољство Совјета и запрепаштење Трећег рајха заробљена су и 22 њемачка генерала.

Хитлер је бјеснио због предаје фелдмаршала Фон Паулуса и поручио му да је требало да се убије.

"Могао се ослободити свих мука и уздићи у вјечност и националну бесмртност, но он је радије изабрао одлазак у Москву", рекао је Хитлер, који није био свјестан да је пораз пред Стаљинградом само увод у пораз на свим фронтовима.

У Стаљинградској бици учествовало је више од два милиона војника, а на крају је избројан готово исти број убијених, рањених или заробљених војника и цивила.

Убијено је, рањено или заробљено 400.000 Немаца, 200.000 Румуна, 130.000 Италијана, 120.000 Мађара и других страних њемачких савезника.

Са друге стране погинуло је 478.000 бранилаца, а још 650.000 је рањено.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана