Почетак њемачког краха пред Москвом

Срна
Почетак њемачког краха пред Москвом

БИЈЕЉИНА - Снаге Црвене армије успориле су 12. новембра 1941. године вишемјесечну инвазију њемачких снага ма Москву, што ће у децембру довести до контраофанзиве и коначног разбијања нацистичких снага на том ратишту у априлу наредне године.


Према првобитним плановима, било је замишљено да њемачке трупе разбију совјетски отпор још у септембру 1941. године, али су до прилаза Москви стигле тек у јесен.

И руски и западни историчари сматрају да су Нијемци изгубили битку за Москву на самом почетку рата, још у јулу и августу 1941. када нису успјели да опколе и униште резерве Црвене армије.

Некадашње оцјене да је Хитлеровим снагама пресудила руска зима данас се сматрају нетачним.

У стварности, њемачке трупе су улагале максималне напоре на терену, али су се Нијемци на Источном фронту суочили с далеко жешћим отпором него што су очекивали.

Црвена армија је имала велике резерве, првенствено у тенковима и људству. Могла је да рачуна на 15 милиона људи. Совјетски савез је имао и велики индустријски потенцијал попут производње властитог оружја.

Један од кључних тренутака њемачког пораза пред Москвом је крвава Смоленска битка, која се одиграла 1941. године у централном дијелу фронта.

Совјети су у том периоду изгубили чак 700.000 људи, али је Црвена армија успјела да привремено заустави продор њемачких јединица према Москви.

Један од кључних догађаја који су довели до пораза Нијемаца у бици за Москву јесте шокантно организовање војне параде у новембру, када су нацисти били пред улазом у град.

Стаљин је наредио да се организује велика војна парада у част револуције, након чега су многи војници само продужили на фронт.

Као помоћ у дизању морала војци и народу послужило је и слање /до тада забрањених/свештеника на фронт, поновно отварање црквених врата, те велике количине вотке за борце.

Битка за Москву, односно неуспјех Хитлера да заузме руску и совјетску пријестоницу означила је први велики пораз Хитлерове армаде у Другом свјетском рату.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана