Питали су војводу Степу да ли могу по њему да назову насеље, он им је дао занимљив одговор VIDEO

Б92
Питали су војводу Степу да ли могу по њему да назову насеље, он им је дао занимљив одговор VIDEO

Вољени српски војвода Степа Степановић остао је упамћен у народу не само као врстан војсковођа, који је дијелио судбину својих војника, већ и скроман човјек који се у животу водио паролом: "Све за државу".

Само један разлог је био довољан да се одлучи за војничку каријеру јер, како је говорио, "само војник може извојевати место његовом народу на које је он имао право". Често је за себе говорио да је велика љутица. такан је причао је, био и као дјечак.

"Када би ме мати упртила на леђа и понела на њиву, ја бих се толико драо и ударао ногама у пртачи да би ми бивале ноге све крваве од трења док би на њиву стигли. Али, ми од тих рана и те крви ништа није било. Мати није имала када да се око мене и мојих ногу бави и ране би пролазиле саме од себе", причао је Војвода о свом дјетињству.

Много је занимљивих анегдота и прича о о овом врсном војсковођи, а међу њима и она како је једно насеље у општини Нова Црња добило име по њему. Наиме, осим у Београду и у општини Нова Црња постоји насеље које се зове - Војвода Степа. Основали су га српски добровољци, учесници Првог свјетског рата и Солунског фронта. Они су за учешће у рату, своје херојство и велику љубав према отаџбини добили земљу у Банату на имању грофа Чекоњића.

Земља је дијељена Србима из Лике, Кордуна, Босне, Херцеговине, Црне Горе, Далмације и Баната, добровољцима који су дошли из Америке и Русије, са Галицијског фронта. Послије Великог рата из ког су ови људи изашли као побједници и ослободиоци за њих је почињала нова битка.

Овог пута борили су се да изграде нови живот за себе и своје породице, у Банату на напрегледној панонској равници. Добровољци су ново село које је почело да ниче на ледини назвали Леоновац, по грофовом мајуру на који су дошли.

Досељеленици нису били задовољни овим именом и 1926. године су одлучили да насељу дају име Војвода Степа по свом славном комаданту војводи Степи Степановићу. Група досељеника је отпутовала у Чачак код пензионисаног војводе да га питају да им допусти да свом мјесту дају његово име.

Остало је упамћено да су војводу нашли на Морави како пеца изнели му свој приједлог а он их је савјетовао да насељу дају име неког министра, јер ће од њега имати више користи.

Нису га послушали и од 1927. године у слузбеној употреби је назив Војвода Степа. Данас послије једног вијека у селу живи 1400 становника. У центру насеља налази се меморијални комплекс који чине: споменик војводи Степи, Табла са именима 397 добровољаца од којих су многи понијели Обилића медаљу, а четворица и Карађорђеву звијезду, мурал са ликом славног војводе и хаубица направљена 1918. године.

Послије сто година од оснивања, на најразличитије начине његују се сјећања и чувају успомене на претке, добровољце осниваче села. Морамо знати гдје су нам корени и ко су нам преци да би успомена на њих и њихово дијело била вечна.

Иначе, добровољци српске војске у Првом свјетском рату били су махом Срби - аустроугарски држављани који су се као печалбари у САД или ратни заробљеници у Русији, Србији и Италији определили да се боре на страни Краљевине Србије, своје отаџбине коју претходно никада нису видјели, наводи се у књизи "Американци – Српски добровољци из САД (1914-1918), аутора др Милана Мицића.

То су, како се наводи, били људи унапред осуђени на смрт, а као аустроугарске држављане у случају заробљавања чекао их је преки суд, конфискација имовине, а њихове породице одвођене су у логоре. Да би заштитили своје породице у критичним ратним ситуацијама српски добровољци вршили су самоубиства.

"Чином добровољства они су политички изражавали вољу српског народа из крајева из којих су потицали да се уједине са Краљевином Србијом, а после окупације Србије 1915. године, па до краја рата били су последња и једина попуна српске војске. Срби аустроугарски држављани налазили су се уочи Великог рата и на раду у САД. Били су расути од атлантске до пацифичке обале у 187 насеља, организовани у своја два велика савеза која су окупљала српска друштва и организације (Слога и Србобран), радили су послове у рудницима, челичанама, на сечи шуме, градњи пруга, фабрикама и живели на ободима индустријских градова и рудника", додаје аутор.

До почетка рата 1914. године, како се истиче, у САД било је их је најмање 40.000, а око 10.000 њих ступило је у вријеме рата као добровољци у српску и у црногорску војску. Прве двије године рата (1914- 1915) они су о свом трошку или о трошку својих организација долазили самоиницијативно у Србију а организацију добровољаца за црногорску војску спроводила је црногорска војна мисија у САД и српско-амерички научник Михајло Пупин.

"Добровољци српске војске који су дошли из САД 1915- 1916. године били су припадници елитне јединице српске војске Добровољачког одреда мајора Војина Поповића - Војводе Вука (четници). Ова јединица штитила је одступницу српске војске преко Албаније 1915. године и због великих губитака названа је легијом смрти. Добровољачки одред био је она српска јединица која је пробила непријатељски фронт на планинском врху Кајмакчалан, на Солунском фронту, 1916. године", наводи се у књизи.

Анимирани видео урађени су уз подршку Министарства културе Србије, Фондације Мисија Халијард и општина Нова Црња и Житиште. Сценарио и режију урадио је Бојан Драгићевић, стручни консултант и аутор текста је др Милан Мицић, а анимацију и цртеж урадио је Игор Вујчић.

Мањи дио отишау САД, већина остала у Србији

"По завршетку рата 1918. године мањи део српских добровољаца вратио се у САД, а већи део остао је у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (Југославији). Добровољци из САД у новим насељима називани су Американцима. Неки од њих донели су мање употребне ствари из САД (џепне сатове, бријаћи прибор, табакере итд.)

Они су међу собом говорили често енглески језик научен на њихов начин у њиховим животима на рубовима америчких градова и рудника. У старости радо су се сјећали свог живота у САД и причали својим потомцима о Америци. Међу овим насељима која су основана послије Првог свјетског рата су и Банатско Карађорђево, Александрово, Војвода Степа и Банатско Вишњићево. Банатско Карађорђево и Александрово су и највећа новооснована насеља у Краљевини Југославији, наводи се у књизи "Американци - Српски добровољци из САД (1914-1918), аутора др Милана Мицића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана