Пећина змајева: Мјесто гдје су се Срби крили и лијечили

Рина
Пећина змајева: Мјесто гдје су се Срби крили и лијечили

Пећина у брду изнад села Потпећ има највећи улаз на цијелом Балкану, џиновски портал у облику потковице висок 50 метара што привлачи и одушевљава домаће али и стране посјетиоце.

“Ове године забележен је пораст броја туриста, тако да је нашу пећину посетило око 10.000 гостију. Највише их занима да виде овај необичан улаз у саму пећину, али и сама унутрашњост их поприлично интригира”, рекла је за Рину Нина Удовичић, туристички водич.

Овај спелеолошки бисер западне Србије налази се 14 километара од Ужица у сјеверном дијелу Дрезничке градине, а истражена и уређена дужина за посјетиоце је 555 метара. До улаза води 700 степеника, а онда се испред вас пружа неслућено богатство пећинског накита, смјештеног у четири дворане необичних назива.

“Прва је Дворана под куполом, затим Дворана змајева, Цвијићева и затим дворана Снежана и седам патуљака. Легенда каже да су овде живела два пећинска змаја која су чувала чудотворни извор који је, према предању, лечио нероткиње. Кад је извор пресуши, змајеви су се скаменили, али њихови облици су и данас видљиви”, прича Нина све тајне овог мјеста.

Најниже дворане пећине су проверено љековите, јер имају својства природне хипербаричне коморе у којој се концентрација кисеоника креће чак од 33 до 40 одсто.

“Гости не заобилазе да посете хипербаричну комору, а многи од њих кажу да се у том месту лакше и другачије дише. Улазили су астматичари који кажу да су једино овде продисали пуним плућима”, каже Нина и додаје да се у унутрашњости пећине крије и мали олтар уклесан у стени.

“Према народном предању, у пећини су се крили Срби од Турака и на том олтару се молили. Кад би неко преминуо сахрањивали би га ту у близини, како не би открили склониште, а остаци ових људи су и пронађени, па извађени и достојно сахрањени.”

Потпећка пећина представља својеврстан споменик природе, а у априлу ове године уређена је њена унутрашњост када је урађена нова електроинсталација у главном ходнику и дворанама, па је ова историјска љепотица засијала новим сјајем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана