Памтимо их по злу, сви су чули за "сјечу кнезова", али да ли знате ко су биле дахије и шта је било послије с њима?

О томе колико је људи тих неколико дана почетком 1804. године убијено, бројке се разликују. Неки наводе цифру од око 70 народних првака, док има оних који тврде да је мртвих било више од 150. Међу првим жртвама били су кнез Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин.

Ко су били људи који су наредили овакав покољ и изазвали бијес народа?

- Дахије су биле вође јањичарских јединица у београдском пашалуку. Њих четворица – Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Мехмед-ага Фочић су, након што су убили претходног пашу, поделили земљу међу собом и фактички владали независно од власти у цариграду. Заједничку власт су вршили из Београда, сами су убирали порезе, судили и убијали по сопственој вољи – објашњава историчар Станислав Сремчевић.

Терор који су дахије завеле трајао је више од три године и незадовољство народа било је огромно. Зато и не чуди што је међу становништвом – трговцима, старјешинама, али чак и неким Турцима који су живјели на простору Србије, почело да се говори о организованом отпору.

Вијести о уједињењу потлачених стигла је до дахија. Плашећи се већих немира, они су наредили погубљења виђенијих Срба широм пашалука, нарочито оних који су се већ истакли у борби против јањичара.

Овај потез само је убрзао избијање побуне. На Сретење, на Сабору у Орашцу 14. фебруара 1804. донесена је одлука да се подигне буна на дахије која се касније претворила у Први српски устанак.

– Након почетка буне, дахије су се успаничиле. Тражиле су помоћ од околних турских великодостојника, али нико није желео да им изађе у сусрет. Треба нагласити да су они били отпадници од власти султана Селима Трећег, тако да помоћ нису могли да траже од Цариграда и тако су могли да се ослоне само на своје јединице – истиче Сремчевић.

Смрт на Ади Кале

После мјесеци отпора и борби по пашалуку, а нарочито око Београда који је био под опсадом, дахије нису имале другог избора него да побјегну на дунавско острво Аду Кале које се налазило код Кладова.

У покушају да умири Србе, из Цариграда је у августу као изасланик стигао Бећир-паша који је имао султаново овлашћење да убије сву четворицу дахија. Тако они нису успјели да избјегну казну за своја злодјела.

“Бећир-паша је наредио локалним турским командантима да дозволе устаницима да убију дахије. Према историјским изворима, то је учинио Миленко Стојковић, командант и касније српски војвода. Он је са својом четом отишао на Аду Кале, пронашао кућу у којој су се дахије скривале и након жестоког отпора успео да их убије.” — прича Сремчевић.

Одсечене главе Кучук Алије, Муле Јусуфа и Мехмед-аге Фочића однете су у Београд како би се сви увјерили у њихову смрт, а касније и у Цариград.

Ипак, буна није утихнула. Борба за ослобођење је настављена и заправо је сама била увод у велики рат за слободу који ће Срби војевати деценијама до потпуне победе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.