Ова битка била је једна од најзначајнијих у Првом свјетском рату

Rina.rs
Ова битка била је једна од најзначајнијих у Првом свјетском рату

Полагањем вјенаца на спомен-бисту војводи Живојину Мишићу, ђенералу Терзићу, на споменик 1300 каплара и на спомен-обиљежја у Бољковцима представници општине Горњи Милановац, представници Војске Србије, представници Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и Удружење резервних војних старешина обиљежили су годишњицу Колубарске битке и тиме одали почаст славним војницима.

Колубарска битка или Сувоборска битка је најзначајнија битка између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом свјетском рату. Вођена је у новембру и децембру 1914. године на фронту од преко 200 км на простору долине ријеке Колубаре, на обронцима планине Сувобор и обронцима планине Маљен.

Послије вишедневних тешких борби, српска војска се морала повући на резервне положаје сјеверозападно од Горњег Милановца. Тиме је сужена линија фронта, војници су добили три дана одмора, а јединице су добиле незнатну допуну људства и додатну артиљеријску муницију. Врховна команда и команда Прве армије процијениле су да је наступио моменат за противофанзиву.

Под командом Живојина Мишића, Прва армија, која се налазила на тежишту дејства, 3. децембра у 7 сати изјутра започела је из рејона Горњег Милановца тзв. Рудничку офанзиву, општи напад и за свега два дана сломила отпор непријатеља на Сувобору, потискујућу аустроугарску Шесту армију према Сави. Упоредо с њом, Друга и Трећа армија разбиле су аустроугарску Пету армију јужно од Београда и до 15. децембра протерале је из Србије.

Окончана је успјешном противофанзивом против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је цио свијет очекивао вијести о капитулацији Краљевине Србије. Битка је у својим фазама била рововског типа, пише РИНА. Послије побједе српске војске у Колубарској бици на српском фронту до почетка јесени 1915. завладало је затишје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана