Ото Хан - отац атомског доба

Srna
Ото Хан - отац атомског доба

БИЈЕЉИНА - Њемачки хемичар и физичар Ото Хан /1879-1968/, професор Универзитета у Берлину и Гетингену, те добитник Нобелове награде за хемију, преминуо је на данашњи дан 1968. године. Хан је 1957. године потписао Гетингеншку декларацију, одбијајући да сарађује у развоју евентуалног западноњемачког нуклеарног оружја.

Он је 1938. године доказао распадање рубидијума, а 1939. је са њемачким физичаром Фридрихом Штрасманом открио нуклеарну фисију /цијепање/ језгра урана.

Открио је и радиоактивне елементе мезоторијум, радиоторијум и, са колегиницом Лизом Мајтнер, протоактинијум.

Најзначајније Ханово откриће је фисија урана, коју је пронашао и објаснио 1939. године заједно са Штрасманом.

Енергија која се ослобађа приликом фисије практично је искориштена само неколико година послије Хан-Штрасмановог открића за прављење нуклеарних реактора и атомске бомбе.

Хан је добио Нобелову награду за хемију за "откриће цијепања тешких атомских језгара".

Многи научни ауторитети сматрају га оцем атомског доба.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана