Обиљежене 104 године од смрти Војводе Путника

Срна
Foto: Срна

БЕОГРАД- У Београду су положени вијенци код споменика српском војводи из Првог свјетског рата Радомиру Путнику поводом 104 године од смрти овог истакнутог српског војсковође.

Вијенце код споменика војводи Путнику на Новом гробљу положили су помоћник градоначелника Београда Андреја Младеновић и државни секретар Министарства рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Србије Миодраг Капор, те делегација Министарства одбране и Војске Србије.

Младеновић је истакао да се никада не смију заборавити јунаци и хероји који су допринијели да данас Србија буде независна и самостална држава, саопштено је из Скупштине града Београда.

Према његовим ријечима, војвода Путник је један од оних који је изнио терет великог страдања, али и побједе у Првом свјетском рату и чија је улога у припремању српске војске и за балканске ратове и за Први свјетски рат огромна.

"Он је тај који је реформом војске и њеним припремањем за ослободилачке ратове учинио да се српска војска подигне као феникс из пепела и донесе ослобођење јужнословенских народа после Првог светског рата. Велика слава и хвала војводи Радомиру Путнику, који је пример великог патриоте, родољуба, истинског хероја и правог српског војника", рекао је Младеновић.

Вијенце су положили и представници Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. године, као и грађани који његују сјећање на балканске ратове и Први свјетски рат. Војвода Радомир Путник је творац модерне српске војске, српски војвода, министар војни, те начелник Главног генералштаба Војске Краљевине Србије у балканским ратовима (1912-1913) и у Првом свјетском рату.

Путник је био први српски војвода и тај чин је носио пуних 40 година.

Као главни стратег српске војске, Путник је био и главни архитекта великих српских побједа, и то 1912. године у биткама против Османлија на Куманову, 1913. против Бугара на Брегалници, те 1914. године против Аустроугара на Церу и Колубари.

Радомир Путник родио се у Крагујевцу 24. јануара 1847. године.

Војничко звање је стекао на Артиљеријској школи у Београду, а послије многих распореда и напредовања у служби 1903. унапријеђен је у чин генерала и постављен за начелника Главног генералштаба.

За министра војног први пут је именован 1906. године.

У оквиру школовања и обуке официра увео је различите новине, укључујући и рјешавање тактичких задатака.

Српску војску је осавременио новим наоружањем, на кључна мјеста је поставио талентоване официре и није дозволио да се политика умијеша у војне послове.

Током повлачења српске војске у Првом свјетском рату, тешко је оболио и упућен је у Француску на лијечење.

Са Крфа је 1916. године отпутовао на лијечење у Ницу, гдје су га француски савезници примили са великим поштовањем и додијелили му вилу као заслужном савезничком команданту.

Војвода Путник умро је 17. маја 1917. године, а његови посмртни остаци пребачени су из Француске на Ново гробље у Београд, гдје му је, прилозима многобројних поштоваоца, 1926. године подигнут велики споменик.

Бавио се теоријом ратовања. Написао је два тома "Службе ђенералштаба", "Службу и мирно доба" и "Службу у ратно доба".  

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана