Нијемци су их се плашили и звали их "Ноћне вјештице": Оне су биле пилоткиње чувеног ваздухопловног пука ноћних бомбардера

GS
Foto: Profimedia

"Ноћне вјештице" су увијек летјеле ноћу и гасиле моторе својих застарелих авиона баш пред само бацање бомби.

Један од најстрашнијих звукова које је њемачки војник на руском фронту могао да чује у глуво доба ноћи било је тихо "шуштање" ветра кроз подупираче двокрилних бомбардера "Ноћних вештица". Надимак су им дали Нијемци који су говорили да је то звук "вјештичје метле".

"Ноћне вјештице" је организовала Марина Рашкова.

Пилоткиње нису биле необична појава у СССР-у. Летење је било јако популарно 1930-их и много жена је било учлањено у летачке клубове. Али кад је Њемачка 1941. године напала Русију, Рускињама није било дозвољено да приступе совјетским ваздухопловним снагама. Међутим, било им је дозвољено да буду на линијама фронта. Марина Рашкова је тада почела да добија бројна писама од жена које су протествовале због ове забране. Ако је женама било дозвољено да се боре уз мушкарце на земљи, зашто то не би чиниле и у ваздуху?

Јосиф Стаљин је изузетно поштовао Марину Рашкову. Она му је показала писма и убиједила га да дозволи женама да буду борбени пилоти. Стаљин је одобрио три борбене групе, које су биле састављене искључиво од жена: 586. пук, 587. пук и најпознатији 588. пук.

Пријавило се хиљаде жена, а за сваки је одабрано 400 најбољих. Већина су биле младе дјевојке - студенткиње. Све су прошле интензивну обуку у трајању од годину дана, током које су училе све - од управљања авионом до његовог одржавања. У условима мира, такве обуке трајале су неколико година, преноси НационалнаГеографија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана