Ниче живи и 120 година послије смрти

Вања Жарковић
Ниче живи и 120 година послије смрти

Најбољи начин да се сваки дан започне добро јесте да при буђењу мислите на то не бисте ли тога дана барем једнога човјека могли обрадовати.

Овако је говорио један од највећих модерних мислилаца и велики критичар западне цивилизације, културе и хришћанства Фридрих Ниче. Велики њемачки филозоф, пјесник и филолог рођен је 15. октобра 1844. у Пруској, а истакао се као један од најутицајнијих мислилаца у историји.

Отац и деда Фридриха Вилхелма Ничеа били су свештеници, па је, очекивано, и он студирао теологију, али је убрзо уписао класичну филологију. Његов животни пут био је необичан. Докторирао је са само 24 године. Живио је усамљеничким и разузданим животом. Посјећивао је борделе, био у контроверзним везама и користио опијум.

Жена, најопаснија играчка

За једног од утемељивача филозофије живота карактеристичан је његов стил писања, који има елементе исповијести, па је тако написао и “Прави мушкарац жели двије ствари: опасност и игру. Зато жели жену као најопаснију играчку”. Овај бркати нихилиста, челичног погледа је своју “најопаснију играчку” покушао пронаћи у Лу Саломе, због које је на крају настала мудрост: “Идеш женама? Не заборави бич.” Своју музу и заувијек неузвраћену љубав, упознао је на вечери код госпође Мајзенбург. Прича се да му је залогај застао у грлу кад се појавила прекрасна Лу. Са дивљењем је говорила о његовом дјелу, док је он бивао разоружан и освојен. Развој њиховог односа био је компликован, како због њихових природа, тако и због сталног присуства пријатеља Реа и Ничеове сестре. Ниче је чак замолио Реа да, у његово име, запроси Лу, не слутећи да је и он заљубљен у њу. Саломе је одбила брачну понуду и наставила да ужива у пажњи коју су јој пружала њена два пријатеља.

Убрзо су Лу, Пол и Ниче живјели у истој кући. Био је то љубавни, платонски троугао. Читали су, дискутовали, дружили се, али Ниче није могао поднијети да то буде све. Другог пута је лично запросио Лу. Она га је опет одбила говорећи да је остварила свој сан да има незваничну емотивну везу испуњену вечерњим дружењима са младим интелектуалцима.

У том периоду настала је и чувена фотографија гдје Лу клечи на колицима држећи бич, а Ниче и Ре стоје испред везани конопцем чији други крај она држи у руци. Луд од љубоморе напустио је кућу. Причало се да су осјећања према Лу и његова жеља да је освоји подстакли огроман књижевни набој. Оно што се препричавало када је ријеч о њима, јесте дан који су провели заједно након кога је Лу рекла: “Да ли сам пољубила Ничеа или не, ни данас сама не знам.” А он је писао како је Лу тог дана била другачије биће. “Дугујем ти најљепши сан свог живота”, додао је.

Пркосни трагичар

Његово учење се састоји и у томе да свијетом не влада закон него хаос и да је живот борба. Овај филозоф у умјетности види најпотпуније прихватање живота. У животу без музике није видио смисао. Чувени творац кованице “Бог је мртав”, погрешно протумачене и преношене кроз генерације, чак је и у самом Богу видио пјевача, главног композитора људске нумере.

Сматрао је да треба разрушити читав хришћански морални систем како би се потом успоставио прави морал. Осим Бога, највише су га заокупљале теме: идеја натчовјека, воља за моћи, нихилизам и вјечно враћање истог.

Својим турбулентним животом и дјелима је оставио велики траг у историји и филозофији. Међутим, превелика интелигенција имала је и другу страну медаље, склоност лудилу, која га је на крају обузела. Читавог живота борио се са не тако благом луцидношћу сопственог ума, а покушао је и три пута да се убије лијековима, које је узимао против несанице и главобоље.

Посљедњих 12 година живота провео је са помрачењем ума, а преминуо је 25. августа 1900. Говорило се да му је смрт, на неки начин, благослов, јер је посљедње дане провео у тешким мукама, а ријетки су били тренуци када му се свијест враћала. У једном таквом тренутку видио је своју сестру која је читала и рекао “Мислим да сам и ја написао у животу пар добрих књига”. Није могао ни претпоставити колико је био у праву и да ће се са великом страшћу његова дјела читати и данас, 120 година након његове смрти. “Тако је говорио Заратустра”, “Ecce Homo”, “Антихрист” и друга дјела овог великана остају као трајно свједочење једног од најинтелигентнијих људи свих времена.

“Сада вас позивам да мене изгубите и нађете себе; и тек онда када ме се сви одрекнете, желим вам се вратити.” Тако је говорио Заратустра. Тако је говорио Фридрих Ниче.

Хитлер на сестрином гробу

Ничеов душевни слом 1889. искористила је његова болесно амбициозна сестра Елизабет. Она је отела његове рукописе и искористила их као подршку нацизму и тако оставила мрљу која никада није избрисана.

Елизабет је била одушевљени фашиста, а Ниче је одбио да дође на њено вјенчање са антисемитом Бернхардом Ферстером. Врхунац је достигнут када је његово ремек-дјело “Како је говорио Заратустра”, о антидогматизму, објављен заједно са Хитлеровом књигом “Мајн Камф”.

Елизабет је била и заљубљеник у лик и дјело Мусолинија, те је 1932. изборила да Вајмарско национално позориште изводи представу коју је он написао. На премијери Хитлер јој је поклонио букет цвијећа, а годину дана касније, као канцелар Њемачке, посјетио је “Ничеову архиву”. 

Када је Елизабет умрла 1935, Хитлер је дошао на њену сахрану, а припадници СА трупа су били постројени дуж пута који води до гробља у Рукену, гдје је црква била умотана у заставе са кукастим крстовима.

Зашто смо неспособни да будемо сами?

У свом чувеном дјелу “Тако је говорио Заратустра” Ниче је анализирао зашто смо неспособни да будемо сами, да у томе уживамо и шта се заправо крије иза грозничаве потребе да имамо пара у свему и по сваку цијену.

- Ваша љубав према ближњима је само ваша лоша љубав према самима себи. Један иде ближњем зато што тражи себе, а други зато што би хтио себе да изгуби. Ваша лоша љубав према самима себи ствара од ваше усамљености “тамницу” - рекао је Ничеов Заратустра.

Неке од Ничеових мудрости

* Научимо ли да се боље веселимо, најбоље ћемо заборавити да другима наносимо бол и измишљамо шта боли.

* Ако човјек сваког дана стоји на ивици и гледа у амбис, једног дана ће и амбис погледати у њега.

*  Љубав је стање у којем човјек види ствари онаквима какве нису.

*  Љубав је лаж и илузија, јер постоји само страст, жеља за моћи и моћ.

* Права љубав размишља о тренутку и о вјечности, али никада о трајању.

* Не недостатак љубави, него недостатак пријатељства ствара несрећне бракове.

* И конкубинат је корумпиран - браком.

* Најтише ријечи доносе буру. Мисли које долазе нечујна корака управљају свијетом.

* Оно што нас не убија, то нас ојача.

* Будућност припада онима који се најдаље и најдуже сјећају прошлости.

* Свако посједује онолико сујете колико му фали разума.

* Наше мане су наш најбољи учитељ.

* Лакше је неке страсти се потпуно одрећи него у њој бити умјерен.

* Ако Бог не постоји, треба га измислити.

* Невидљивим нитима најчвршће смо повезани.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана