Неколико црта о Банском двору

Горан Ђуран
Неколико црта о Банском двору

Када је формирана Врбаска бановина 1929. године и када је за првог бана постављен Светислав Тиса Милосављевић, осјећала се потреба за изградњом једног репрезентативног сједишта. Почело се са куповином земљишта на којем се данас налазе Бански двор и Банска палата, које је бан Милосављевић откупио за пет и по милиона динара од црквене општине, којој је А. Опујић продао исто за 800 дуката.

Радови

Почетком 1931. године расписан је у "Политици" и "Народном јединству" конкурс за израду идејних скица за Банску палату и Бански двор, а прву награду добили су београдски архитекти Јованка Бончић Катеринић, Анђелија Павловић и Јован Ж. Ранковић. Потом је у Бањалуци оглашена и лицитација за зидарске и покривачке радове, а посао је уступљен предузимачу инж. Кости Шијачком.

Пред младим архитектом Бранком Јовановићем био је озбиљни задатак да надгледа изградњу и уређење захтјевних екстеријера и ентеријера Двора и усагласи рад више извођача радова, мајсторских радионица, умјетничких столара, вајара, ликорезаца, мајстора различитих струка и да инсистира на врхунској занатској спретности, отмјености облика и композиције. Он је лично пројектовао три камина за Двор.

Уређење Вијећнице повјерено је Жаку Песингу и Шпицеру. У холу или за "Хол господина бана" за сада непознати аутор, који је препознатљив као "Грегач", изводи рељеф у дрвету. Столарске радове завршава фирма "Бикар-Шијачки", гипсане Алојз Духач и Франц Кулман, фирма "Домус", власника Песинга и Шпицера, ради зидне облоге Плавог салона и Вијећнице и дио намјештаја. За столарске, најприје или највише за израду намјештаја, позване су радње из Нове Градишке и Славонског Брода - Јосипа Круљца и Петра Хрицака. За умјетничко украшавање фасаде и унутрашњости двора био је задужен академик Ђорђе Јовановић. Радови на Банском двору почели су у марту 1931. године, док је свечано отварање здања обављено 8. новембра 1932. године.

Сале

Бански двор је имао сале за сједнице, салоне за пријеме, вијећницу, стан бана са апартманом за високе званице-госте, просторије централног гријања, кухиње, санитарије, гардеробе и друге просторије.

У нижим зонама објекта доминира ренесанси утицај и академски класицизам, а елементи средњовјековне архитектуре присутни су у вишим зонама. Значајно мјесто припада и фолклорним елементима Балканског полуострва. У сврху резиденције бана Врбаске бановине коришћен је до 1941. године.

Статус

Током Другог свјетског рата унутрашњост објекта је девастирана, па је већи дио скупоцјеног намјештаја, слика и других предмета неповратно изгубљен. По завршетку рата Двор је коришћен као војно и политичко сједиште.

Од 1955. године, одлуком тадашњих градских власти, зграда је дата на управљање Дому културе, а од 1998. године званично постаје јавна културна установа под називом "Културни центар Бански двор". Палата Банског двора проглашена је добром културно-историјског насљеђа актом некадашњег Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Босне и Херцеговине, број 08-УП-И-124-1/76, од 27. децембра 1976. године и уписана у Регистар културних добара Босне и Херцеговине под. к. ч. 14.18. Након окончања грађанског рата у БиХ, у складу са одредбама Анекса 8 Општег оквирног споразума за мир у БиХ, те према одредбама Закона о спровођењу одлука Комисије за очување националних споменика у БиХ, палата Банског двора ужива статус националног споменика од највећег значаја за БиХ.

Оснивањем Републике Српске 9. јануара 1992. године Бански двор је постао сједиште предсједника Републике. До реконструкције Палате Републике Српске, 2008. године, служио је и као сједиште Предсједника Републике Српске.

Дјелатност

Основна дјелатност Културног центра Бански двор је мултимедијалног карактера и обухвата: концерте, изложбе, монодрамске представе, видео-пројекције, трибине, предавања, књижевне манифестације, као и активности клубова и атељеа.

Ентеријери Банског двора су веома репрезентативни, а неки од њих, као што су: Концертна дворана, Вијећница и Свечани салон, сачували су аутентични изглед. Посебну пажњу треба скренути на велику Концертну дворану која својим изгледом, а посебно својом акустичношћу, плијени пажњу како публике, тако и умјетника.

Током године се у овим просторима одржи више од  тридесет концерата класичне музике, реномираних умјетника и ансамбала из земље и свијета, већи број изложби домаћих и гостујућих умјетника, књижевних промоција, поетских и монодрамских вечери.

Горан Ђуран, Аутор је архивиста-истраживач у Архиву РС

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана