Навршено 130 година од рођења Агате Кристи: Ликови “краљице злочина” свуда око нас

Г.С. 20.09.2020 08:20

Украла идентитет мужевљеве љубавнице, полиција је тражила данима, кроз свој роман послала пријетњу смрћу. Ово нису описи неког од јунака Агате Кристи, већ само дијелови бурног живота “краљице злочина”.

Енглеска књижевница, која је рођена 15. септембра 1890. године у енглеском Торкију, као дијете је вољела игре фантазије и стварање ликова, а своје приче је бесједила мачићима. Славна британска списатељица је, према Гинисовој књизи рекорда, најпродаванији аутор свих времена послије Шекспира. Од њихових дјела траженија је само Библија.

Занимљиво је да је могла остати неписмена. У то вријеме нису сви имали прилику да се школују, поготово не дјевојчице. Међутим, упорна Агата је у кући учила да чита и пише. Осим ове, суочавала се са још једном препреком, дислексијом, поремећајем који отежава читање и разумијевање прочитаног. Први пут је у школску клупу сјела у 15. години, а када је имала 16 година преселила се у Париз како би студирала пјевање и клавир. Иако је била веома успјешна, није наставила музичку каријеру због претјеране треме и страха.

Тровање узрок смрти

Тровање је узрок смрти многих Агатиних ликова. Имала је и велико знање о отровима, јер је у Првом свјетском рату волонтирала као медицинска сестра, а највише је вољела да ради у апотеци. Рецепти су се припремали ручно, због чега је било кључно осигурати тачну дозу. Радећи у амбуланти почела је смишљати причу и обликовати ликове, а будући да је била окружена бочицама отрова, одлучила је да ће то бити њено оружје. Тако је настао први криминалистички роман “Мистерија у Стајлсу”. Написала га је због опкладе са сестром, која није вјеровала да Агата може да напише дужу причу. Агата је добила опкладу, а роман је наговијестио да ће постати један од најпознатијих аутора мистерија. У роману “Код Бијелог коња” користила је талијум као отров за убиство једног од ликова. Толико је детаљно описала тровање талијумом да је један љекар захваљујући њеном роману ријешио један медицински случај.

Мистерија нестанка

Агату је, као и њене ликове, пратио низ необичних догађаја. Међу њима се издваја њен нестанак 1926. године, који ће остати мистерија. Списатељица је нестала из свог дома у Лондону, а њен аутомобил је пронађен заглављен у жбуњу у близини каменолома, након саобраћајне несреће. Од ње није било трага. Прије него што је нестала, њен муж, згодни пуковник Арчи, рекао је да жели да се ожени младом љубавницом. Пар се посвађао, а у току ноћи Агата је њихову кћерку Розалинд оставила с кућном помоћницом и отишла. Пуних 11 дана тражило ју је хиљаде полицајаца и волонтера, у потрагу за њом је пошао аутор романа о Шерлоку Холмсу Артур Конан Дојл, да би је један конобар препознао у хотелу гдје је била пријављена под именом љубавнице свог мужа.

Током сцене “препознавања”, коју су медији описали као достојну страница неког од Агатиних романа, њен супруг је с полицајцима сједио у ресторану хотела и посматрао “гошћу”. Она је сјела за сто поред њих, отворила новине на чијој је насловници била њена фотографија, а када су јој супруг и полицајци пришли, изгледала је збуњено и као да не препознаје човјека с којим је била 12 година. Тврдила је да се ничега не сјећа.

Мишљења о њеним намјерама и данас су подијељена. Да ли је хтјела да казни мужа, или је била у стању привремене амнезије због саобраћајне несреће и стреса, што су касније љекари потврдили, или је размишљала о самоубиству? Упркос свему, пар се развео 1928, Арчибалд се оженио љубавницом Ненси Нил, а Агата се након двије године поново удала.

Путовања

Нови изабраник Агате Кристи био је, 13 година млађи, археолог Макс Малован. Са њим је много путовала, због чега су људи на њеним страницама умирали и на Блиском истоку и у идиличним британским селима. Експедиција се присјећа у мемоарима “Хајде, реци ми како живиш”. Наслов је преузет из пјесме Бијелог скакача из романа “Алиса с оне стране огледала” Луиса Керола. Путовања су јој послужила као инспирација и у другим романима. Макс је радио са једним познатим археологом, али његова супруга није вољела Агату па није дозвољавала да она борави у кампу. Да би видио супругу, Макс је морао да путује. Обоје су вољели возове, што јој је дало инспирацију за један од њених најпознатијих романа “Убиство у Оријент експресу”, као и за роман “Убиство у Месопотамији”, о убиству жене археолога која је усмрћена топузом. Послије тога археолошки пар није желио да сарађује са Малованом. Агата је са Максом живјела складно. Нису имали дјеце, а фокусирали су се на своје каријере. Са њим је остала до смрти.

Поароа није вољела

Кристијева је написала шест романа под псеудонимом Мери Вестмакот. Као Мери је себи створила репутацију одличног писца љубавних романа. Готово двадесет година нико није знао да је Мери Вестмакот у ствари Агата Кристи.

Међу дјелима Агате Кристи је више од 80 детективских романа и драма, а у већини се појављују њени најпознатији ликови - Херкул Поаро и госпођица Марпл. Инспирацију за лик мис Марпл нашла је у својој баки, а Херкула Поароа измислила је када је по изласку из аутобуса угледала једног Белгијанца са отмјеним брчићима и циничним изразом лица. Поароа и даље цијели свијет обожава, али Агата га није вољела. Често је понављала да га мрзи и називала га је “гнусним, егоцентричним малим гадом”. Претпоставља се да га је замрзила због чињенице да су је издавачи стално тјерали да пише о Поароу. Познато је да је Агата више вољела госпођицу Марпл, а бар једна особа из стварног живота послужила јој је као инспирација за жртву у роману. Дјела славне књижевнице продата су у више од двије милијарде примјерака на преко 50 језика. Према Гинисовој књизи рекорда, Агата је аутор највише продатих књига, док је “Убиство Роџера Акројда” проглашен најбољим крими-романом свих времена. Постигла је невиђен успјех и са представом “Мишоловка”, која држи рекорд за најдуже приказивање у Лондону, а до сада је одиграна више од 25.000 пута.

Након смрти “ријешила случај”

Чак и када јој се здравље погоршало, није престала да пише. Патила је од Алцхајмерове болести или сличног облика деменције, а умрла је у 86. години. Чак је и након смрти “ријешила” један случај. Дјевојчица је умирала од непознате болести и нису могли открити шта и како све док се дадиља није сјетила заплета из књиге покојне Кристи “Тхе Пале Хоусе”. У тој је књизи жртва била отрована талијумом и имала исте симптоме као и то дијете. Посљедња нада је било тестирање количине отрова у пацијенту, била је десет пута виша од нормалне количине. Дијете се опоравило, а касније је установљено да је за тровање “крив” пестицид којима се шприцало око куће. Иако је сматрала да је се десет година послије смрти нико неће сјећати, остала је упамћена као најпознатија и најпродаванија “краљица злочина” у историји свјетске књижевности. Њене књиге се и данас, пуних 130 година након рођења славне књижевнице, читају у даху.

Батлер никада није крив

Супротно клишеу, батлер никада није убио никога у неком дијелу романа Агате Кристи (иако се један убица прерушио у батлера како би се приближио жртви). Љекари су, пак, убице у четири њена романа, док су полицајци, секретарице, глумци, домаћице, војна лица, наставници и политичари бар два пута убили некога.

Сурфовала стојећи

Агата Кристи је имала изузетно активан социјални живот, није била самотњак, попут писаца тог доба. Уживала је у бављењу спортом, а највише у сурфовању, које је научила током одмора на Хавајима. Данас се вјерује да је она прва Британка која је сурфовала стојећи. Описала је и како је сурфовала у свом прекрасном купаћем костиму боје смарагда (вуненом, како се онда носило). Прије ње, само је један Британац сурфовао - принц Едвард.

Цитати Агате Кристи

- Идеалан муж је археолог, јер што је жена старија то га више занима.

- Жена заборавља лакше него мушкарац, али се она и лакше сјећа оног што је заборавила.

- Само људи које волиш могу ти учинити живот неподношљивим.

- Једна од најсрећнијих ствари која може да вам се догоди у животу јесте срећно детињство.

- Сваки убица је вјероватно нечији стари пријатељ.

- Никад нисам вољела новинаре. У свим својим књигама сам их убила.

- Тајна успјеха је само у томе да се покренете.

- Кајање. Губљење времена.

- За све што волите морате платити неку цијену.

- Слобода вриједи тога да би се за њу борило.

- Зло, које је човјек учинио, често надживи њега самог.