Напад на СССР прије 80 година: почетак најкрвавије фазе рата

ГС
Напад на СССР прије 80 година: почетак најкрвавије фазе рата

„Операција Барбароса" – под тим кодним именом Њемачки рајх је прије 80 година, 22. јуна 1941, напао Совјетски Савез. „Блицкригом" Адолфа Хитлера на исток почела је најкрвавија фаза Другог светског рата.

Националсоцијалистички диктатор Адолф Хитлер и његови генерали мјесецима су се припремали за тај тренутак. А онда је, у недељу 22. јуна 1941. године, дошло вријеме за акцију: у 3:15 Вермахт је напао Совјетски Савез. Без објаве рата и без обзира на раније склопљени уговор о ненападању, тзв. Пакт Хитлер-Стаљин.

Више од три и по милиона њемачких војника и њихових савезника нападају уз подршку артиљерије, авиона и тенкова – брзо, масивно, немилосрдно. Луфтвафе бомбардује совјетске авионе већ на тлу. Борбена линија између Балтичког и Црног мора дугачка је 1.600 километара, то је најдужи фронт у историји.

Напад је војнике Црвене армије затекао неспремне. „Излазили су чак и у пиџамама, а затим пуцали. Били су потпуно изненађени", сјећа се бивши војник Вермахта Герхард Герц.

Видео-снимак са његовим свједочењем налази се на интернет-порталу Куће историје у Бону.

Шеф совјетске државе и комунистичке партије Јосиф Стаљин одбацивао је сва упозорења. Рекао је да не вјерује да би се Хитлер усудио да нападне гигантско царство и није на вријеме извршио мобилизацију.

Њемачка пропаганда описивала је напад као „превентивни" – против непосредне војне агресије бољшевика. У стварности, Хитлер води кампању безобзирног и бескрупулозног освајања. Диктатор сања о новом „животном простору" за Њемце на истоку. О „Великом немачком царству", од Атлантика до Урала.

Хитлеров крсташки рат

Хитлер рат види као борбу за опстанак светоназора и раса. Кампања против Совјетског Савеза за њега је крсташки рат против „светског јеврејства" и комунизма. Симболично је то да се велика офанзива одвија под кодним називом „Операција Барбароса". То је алузија на цара Фридриха и Барбаросу (1122-1190) који је Римско-немачко царство одвео у крсташке ратове.

Хитлеров рат показао се као масовни војни злочин. Многи војници, мозга испраног идеологијом „крви и тла", вјерују да су као „аријевска раса" супериорнији од словенских народа.

„Наши надређени стално су нам говорили да су Руси подљуди, да су необразовани", каже бивши војник Вермахта Херберт Бајер у снимку на порталу бонског музеја њемачке историје.

„Хитлеров напад на Совјетски Савез био је рат уништења. Осим војних циљева, он је имао за циљ идеолошки утемељено и планирано уништавање читаве државе и њеног становништва", каже за  DW историчар Крис Хелмеке из Центра за војну историју и социологију Бундесвера у Потсдаму. „По својој свеобухватној злочиначкој димензији, њемачко-совјетски рат има јединствено обиљежје у историји".

Ратни злочини

Заробљено је 5,6 милиона совјетских војника и затим у Њемачкој ангажовано на присилном раду. Њих 3,3 милиона притом је изгубило живот. СС-јединице прогониле су јеврејско становништво на окупираним територијима, уз подршку Вермахта.

„Јевреје су извлачили из кућа и они су морали да са собом понесу лопату да би сами себи ископали гроб. Онда би их стрељала жандармерија", прича свједок и бивши војник Вили Хајн у снимку из Куће историје. Уз то је постојала и тзв. „наредба о комесарима" којом је било прописано да се политички комесари Црвене армије, након заробљавања, одмах стрељају.

Њемачки освајачи у почетку су били сигурни у своју побједу. Вермахт је заузео Украјину, Белорусију и балтичке државе. Вјеровали су да ће ускоро заузети и Москву. Ипак, није им пошло за руком да униште Црвену армију у тој мјери да она више не може да пружа никакав отпор. Рат се отегао, а Вермахт је био недовољно припремљен за оштре и хладне зиме с температурама од минус 50 степени.

Без стратегије за дуготрајни рат

Хитлер је у великој мјери потценио совјетског противника, тако гласи закључај историчара Криса Хелмекеа. „У ствари, војници Црвене армије борили су се жилаво и упорно. Њихови команданти су непрестано учили". Претпостављало се да „Совјетски Савез може бити срушен у великом муњевитом рату (блицкригу), с биткама у близини границе. Нису постојали планови у случају неуспеха тог концепта", каже Хелмеке. Уз то, ни њемачка привреда није била спремна за дуготрајни рат, објашњава историчар. „Једноставно, није се имало ресурса".

Најкасније након пораза у битки за Стаљинград 2. фебруара 1943. године, Хитлерови планови о освајању су пропали. Њемачки рајх повео је рат на два фронта, против западних савезника и Совјетског Савеза. Неуспех подухвата „Барбароса" сматра се прекретницом у Другом светском рату (1.9.1939. - 8.5.1945). „Може се рећи да је рат већ 1941. био стратешки изгубљен", каже историчар Хелмеке.

Посљедице тога могу се осјетити и данас у централној и источној Европи – од помјерања граница, па до културе сјећања. „Рат је у постсовјетским државама жив, а при том не мислим само на Руску Федерацију", каже за  DW  директор Њемачко-руског музеја „Берлин-Карлсхорст" Јерг Море.

„Сви ти трагови – мртви, тешко трауматизовани, рањени, протјерани који су након рата морали да живе негдје друго – све то се налази у породичним причама чак и данас, у трећој, четвртој и петој генерацији", каже Море.

Помирење међу људима

Крвава прошлост игра сталну улогу у билатералним односима с државама бившег Совјетског Савеза, прије свега на политичком нивоу. „Владе поручују: ’То не можемо да заборавимо’. И то је виши облик коришћења историје у дневнополитичке сврхе", оцјењује директор Њемачко-руског музеја.

Ипак, према Мореовом мишљењу, помирење постоји, упркос огромној патњи. Па чак и безрезервно помирење: „Сматрам да је то запањујуће, поготово на нивоу обичних људи." Наравно, каже Моро, приче се не заборављају. „Ми Њемци радо и проактивно започињемо расправе о кривици, и то нам је дозвољено. Али то се од нас уопште не тражи. Због тога и кажем да је гест помирења заиста без задршке".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана