На данашњи дан умро је Јован Цвијић, чувени географ и академик
БИЈЕЉИНА- Српски географ Јован Цвијић (1865-1927), оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, професор и ректор Универзитета у Београду, предсједник Српске краљевске академије, почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу, умро је на данашњи дан 1927. године.
Веома су значајни Цвијићеви радови о морфологији и хидрографији Динарског крша и других крашких предјела, тектоници и глацијацији планина Балканског полуострва, студије о Јадранском приморју, балканским котлинама и пољима, Шумадији и Панонском басену и о миграцијама југословенских народа.
Одиграо је изузетну улогу као савјетник српске делегације на мировним преговорима у Паризу послије Првог свјетског рата.
Цвијићева дјела су: "Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије" (три тома), "Антропогеографски проблеми Балканског полуострва", "Балканско полуострво и јужнословенске земље", "Геоморфологија" (два тома), "Етногеографске карте југословенских земаља", "Географска карта Југославије" и "Говори и чланци" (четири тома).
Јован Цвијић рођен је у Лозници. Цијели живот посветио је проучавању Србије и Балканског полуострва, путујући скоро сваке године по Балкану.
Осим чисто географских проучавања, бавио се и геологијом (геоморфологијом, тектоником, палеогеографијом и неотектоником).
Његова монографија о карсту изазвала је веома повољне оцјене у европским научним круговима, а приступна академска бесједа о структури и подјели планина Балканског полуострва, на основу геолошко-тектонске грађе, прославила га је као првог јужнословенског геотектоничара.
Цвијић се бавио и проучавањем балканских психолошких типова. Оно што карактерише његов научни рад, јесте утицај климе и рељефа на грађу (морфологију) човјека, уз наглашавање да је човјек екосензибилно биће.
Приликом оснивања Универзитета у Београду 1905. године био је међу првих осам редовних професора који су затим бирали остали наставни кадар јер су тада сви професори и сарадници укинуте Велике школе стављени на располагање.
Цвијић је основао Географски завод Филозофског факултета 1893. године и био његов управник од оснивања до 1927. године. Био је два пута ректор Универзитета у Београду 1906/1907. и 1919/1920. године.
Постављен је указом за предсједника Српске краљевске академије 12. априла 1921. године.
Био је дописни члан Академије наука СССР-а, Југословенске академије наука и умјетности, атинског Ученог друштва Парнасос, те почасни доктор Сорбоне и Карловог универзитета.
Јован Цвијић био је носилац енглеске, француске и америчке медаље за научне радове.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
