На данашњи дан у Нирнбергу изречене казне нацистима

Срна
На данашњи дан у Нирнбергу изречене казне нацистима

БИЈЕЉИНА- Међународни војни суд у Нирнбергу, послије десетомјесечног просеца, осудио је на данашњи дан 1946. године на смрт вјешањем 12 њемачких нацистичких вођа због ратних злочина у Другом свјетском рату, тројицу на доживотну робију, а четворицу на затворске казне од 10 до 20 година.

То је био крај једног великог процеса у којем је прегледано 2.630 докумената и саслушано 270 свједока, а све је снимљено на 27.000 метара магнетофонске траке и на 7.000 грамофонских плоча.

Био је то први случај да је пресуду изрекао један међународни војни суд.

Хитлерова врхушка нашла се пред лицем правде управо у Нирнбергу, граду конгреса и пропагандних парада нациста. И то не зато што је изгубила рат, већ зато што га је започела.

Правно гледано, овај процес био је нешто ново. Без сагласности савезника око усклађивања различитих правних система побједничких сила, процес у Нирнбергу не би био могућ.

Идеја о суђењу водећим нацистима потекла је од САД. Американци су били покретачка снага јер су још усред рата имали сазнања тајних служби о злочинима које су починили Нијемци и њихови савезници у Источној Европи.

Роберт Кемпнер, један од тужилаца, прије почетка процеса дуго се бавио питањем како ће ти злочини уопште моћи бити доказани.

Испоставило се да изношење доказа није било проблем јер су нацисти бирократски педантно водили записнике својих недјела.

Совјетски лидер Јосиф Висарионович Стаљин је, наводно, још 1943. године на Техеранској конференцији побједничких сила гласао за опцију да се 50.000 најважнијих нациста једноставно побије.

У Нирнбергу се судило и за злочин против мира, дакле онима који су довели до ратних страхота.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана