На данашњи дан формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца

Чин уједињења потписан је у кући Крсмановића у Београду.

Приватна кућа изабрана је за овај свечани чин јер су све остале репрезентативне зграде биле оштећене у Првом свјетском рату, који је у Србији трајао више од четири године и однио је трећину њеног становништва.

Конкретни договор о уједињењу јужних Словена постигнут је на Крфу, гдје је 1917. донесена Крфска декларација.

Краљевина Србије је почетком Првог свјетског рата као ратне циљеве дефинисала ослобођење земље, те ослобођење и уједињење, како се тада говорило, "неослобођене јужнословенске браће".

Дефиниција југословенског програма српске владе требало је да буде изграђена на тези о етнички јединственом јужнословенском народу.

Силе Антанте нису одобравале ратне циљеве Краљевине Србије, сматрајући да су преамбициозни и нереални.

Југословенски одбор формиран је 1915. године, а чинили су га истакнути Срби, Хрвати и Словенци са простора тадашње Аустро-Угарске опредијељени за стварање нове заједнице Јужних Словена.

Конкретни преговори о уједињењу у будућу државу постигнути су на грчком острву Крф, гдје је 20. јула 1917. донесена Крфска декларација, а у Женеви 9. новембра 1918. године такозвани Женевски споразум.

Скупу у Женеви присуствовали су представници Краљевине Србије, Народног вијећа из Загреба и Југословенског одбора са централом у Лондону.

У јеку распада Аустроугарске под вођством челника и присталица Југословенског одбора у Загребу је проглашена Држава Словенаца, Хрвата и Срба, као земља Јужних Словена дотадашње Аустроугарске.

Пошто је у Новом Саду Велика народна скупштина претходно 25. новембра 1918. године донијела одлуку о присаједињењу Краљевини Србији, а дан раније 24. новембра и Скупштина Срема у Руми, у нову заједничку државу образовану 1. децембра 1918. године Војводина је ступила као саставни дио Србије.

Такође, крајем новембра Подгоричка скупштина донијела је одлуку о уједињењу Црне Горе и Србије.

Тако је 1. децембра 1918. године регент Александар Карађорђевић у палати Крсмановић, на Теразијама у Београду, прогласио стварање нове државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Године 1929. земљу је краљ Александар преименовао у Краљевину Југославију, што је само био досљедни наставак изворне концепције с којом је 1918. године и образована заједничка држава, што је такође било унесено у Устав из 1921. године, познат као "Видовдански" - концепције интегралног југословенства, односно увјерења да је ријеч о једном троименом народу.

Краљевина Југославија постојала је до Другог свјетског рата. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.