На данашњи дан – 26.август

1346. године - У бици код Кресија на сјеверу Француске у Стогодишњем рату, у којој су трупе енглеског краља Едварда III поразиле бројчано знатно надмоћније француске тешке оклопнике краља Филипа VI, Енглези и Велшани су први пут употребили само пjешадију наоружану огромним луковима, познатим као "лонгбоуз", који су избацивали стријеле на изузетно велику даљину и показали се као веома убојити.

1541. године - Султан Сулејман II освојио је Будим и анектирао Мађарску, која је до 1686. била турска провинција Будимски пашалук. Турска је запосjела централне и јужне дијелове Угарске док су сjеверни и западни дио заувијек остали ван турских територија и од тада су укључени у склоп Хабзбуршких земаља.

1676. године - Рођен је енглески државник Роберт Волпол, први британски премијер (први након проглашења Уједињеног Краљевства). Предсједник владе био је од 1721. до 1742, најдуже у историји Велике Британије.

1723. године - Умро је холандски природњак Антони ван Левенхук, који је открио до тада непознати свијет микроорганизама. Брусећи оптичка сочива, створио је прве једноставне микроскопе, чему је потом посветио доста времена и конструисао је око 400 микроскопа. Резултате истраживања крвних судова, структуре костију, мишића, еритроцита и сперматозоида објављивао је у издањима Лондонског краљевског друштва чији је био члан.

1740. године - Рођен је француски проналазач Жозеф Мишел Монголфје, који је с братом Жаком Етјеном 1783. конструисао први ваздушни балон напуњен загријаним ваздухом.

1743. године - Рођен је француски хемичар Антоан Лавоазије, један од твораца модерне хемије. Открио је да је ваздух смјеша кисеоника и азота, доказао је да је вода спој кисеоника и водоника, утврдио значај кисеоника за сагоријевање и оксидацију, поставио Закон о неуништивости материје, израдио низ нових метода за квантитативну хемијску анализу. Спаливши дијамант, доказао је даје кристализовани угљеник. Револуционарни суд га је, са још 27 оптужених, осудио на смрт и погубио истог дана на гиљотини у мају 1794. на врхунцу јакобинског терора током Француске револуције, под оптужбом да је "заступник убирања краљевског пореза".

1899. године - Рођен је српски писац Радојко Јовановић, познат као Раде Драинац, боем, бунтовни индивидуалиста, вјечити путник, аутор непосредних лирских исповијести. Дјела: збирке песама "Модри смијех", "Еротикон", "Лирске минијатуре", "Дах земље", приповијетке "Срце на пазару", роман "Шпански зид".

1906. године - Рођен је амерички вирусолог Алберт Брус Сејбин, проналазач вакцине против полиомиелитиса (заразна дјечија парализа). Сејбинова вакцина, справљена од ослабљених вируса, први пут је масовно примијењена у Совјетском Савезу. Био је професор Медицинског колеџа Универзитета у Синсинатију (САД) и касније предсједник Вајцмановог института у Израелу.

1910. године - Умро је амерички филозоф и психолог Вилијам Џејмс, творац персоналистичке верзије прагматизма према којој у основи истинитог сазнања лежи "воља за веровањем". Дјела:

"Прагматизам", "Принципи психологије", "Воља за вјеровањем", "Есеји о радикалном емпиризму", "Разлике у религиозном искуству".

1914. године - Рођен је аргентински писац Хулио Кортасар, један од најзначајнијих у латиноамеричкој литератури, мајстор кратке приче. Мотиви игре, ритуала и мита уврстили су га међу највећа имена свјетске књижевности, док његовом прозом доминирају социјално-политичке теме. Дјела: збирке приповедака "Тајно оружје", "Крај игре", "Све ватре огањ", "Неко ко овуда иде", "Толико волимо Гленду", "Прогонитељ", романи "Школице", "Мануелова књига", књижевни огледи "Последња рунда", "Историја кронопија и фама", "Пут око дана за 80 светова", путопис "Аутонаути космопута".

1920. године - Ратификован је 19. амандман устава САД, којим су жене добиле право гласа.

1934. године - Адолф Хитлер је затражио од Француске да Њемачкој уступи област Сар (погранична област према Француској) која је Версајским уговором после Првог свјетског рата стављена под француску окупацију и привремену управу.

1939. године - Донијета је Уредба о установљењу Бановине Хрватске. Претходио јој је споразум предсједника владе (Министарског савјета) Краљевине Југославје Драгише Цветковића и вође Хрватске сељачке странке Владимира Мачека. У њен састав ушле су Савска и Приморска бановина и срезови Дубровник, Шид, Илок, Брчко, Градачац, Дервента, Травник и Фојница. Већи дио тих територија, осим у Срему, никада раније нису били саставни део Хрватске, ни Дубровник. Бановина Хрватска образована је с циљем пацификације прилика у земљи, а највјероватније послије притиска британске дипломатије.

1944. године - Бугарска, савезница Њемачке у Другом свјетском рату, суочена са надирањем совјетских трупа, саопштила је да иступа из рата.

1945. године- Треће засиједање АВНОЈ-а потврдило је у Београду одлуке донијете послије засиједања АВНОЈ-а у Јајцу 1943. и усвојило препоруке савезничке конференције на Јалти. Донијета је и резолуција о територијалним правима Југославије на крајеве који су послије Првог светског рата прикључени Италији: Словеначко приморје, Бенешка Словенија, Трст, Истра, Ријека, Задар и острва Ластово и Палагружа. АВНОЈ је тада промијенио назив у - Привремена Народна скупштина.

1972. године - Отворене су 20. Олимпијске игре у Минхену, упамћене по нападу припадника палестинске терористичке организације "Црни септембар" на Олимпијско село када је убијено 11 израелских спортиста.

1974. године - Умро је амерички пилот Чарлс Огастас Линдберг, који је први прелетио Атлантски океан. Авионом "Дух Сент Луиса" у мају 1927. прелетио је за 33 часа и 32 минута 5.856 километара од Њујорка до Париза, што је прави подвиг јер тада није било ни радара ни сигурних радио-веза. Послије отмице и убиства његовог сина Чарлса 1932, у САД је донесен тзв. Линдбергов закон којим је за отмицу предвиђена смртна казна. По доласку на власт у Њемачкој Адолфа Хитлера, јавно је испољавао симпатије за нацизам и противио се уласку САД у Други свјетски рат против Сила осовине.

1978. године - Венецијански кардинал Албино Лучани постао је папа Јован Павле I. Умро је 33 дана доцније, како је званично саопштено, од срчаног удара. Медији су неријетко спекулисали да је отрован.

1978. године - Јан Зигмунд је као први Нијемац полетио у космос у совјетском броду "Сојуз 31".

1982. године - Аргентинска влада укинула је забрану дјеловања политичких партија.

1990. године - У експлозији у јами "Добрња-југ" рудника Крека, која је изазвала највећу катастрофу у југословенском рударству, погинуло је 180 рудара.

1993. године - Предсједник Русије Борис Јељцин потписао је споразум о пријатељству са Чешком, након што је осудио инвазију армија Варшавског пакта на Чехословачку 1968.

1996. године - Јужнокорејски суд је осудио бившег предсједника Јужне Кореје Чун Ду Хвана на смрт под оптужбом да је 1979. извео војни удар којим је приграбио власт, а његовог насљедника Ро Те Вуа на 22,5 година затвора. Касније је помилован.

1997. године - Фредерик Виљем де Клерк, посљедњи бијели предсједник Јужне Африке, дао је оставку на функцију шефа опозиционе Националне партије и повукао се из политичког живота.

2003. године - Изборна комисија у Руанди саопштила је да је Пол Кагаме побиједио на предсједничким изборима у Руанди, првим у тој афричкој земљи послије грађанског рата 1994. у којем су жтве махом били припадници мањинског племена Тутси. Опозиција је одбила да призна званични резултат.

2004. године - У минобацачком нападу на џамију у ирачком граду Куфа, у ком су се налазиле окупљене присталице шиитског вође Муктада ел Садра, погинуло је 29 особа.

2006. године - Умро је руски умјетник Владимир Третчиков. Познат по радовима који су били изузетно популарни 60-их и 70-их 20. вијека. Рођен у Русији, преселио се у Јужну Африку 1946. а четири године касније насликао је "Кинеску дјевојку", познату и као "Зелена дама", која је продата у више од пола милиона копија. Сматра се да је та слика, у виду принтова, продата у више примјерака него "Мона Лиза" Леонарда да Винчија, или "Сунцокрети" Винсента ван Гога. Слика је имала велики утицај на британску популарну културу 60-их, а нашла се и у филму "Алфи" Мајкла Кејна из 1966.

2007. године - Врховни политички лидери ирачких шиита, сунита и Курда саопштили су да су потписали споразум о постизању помирења између завађених групација у тој земљи. Представници шиита, сунита и Курда постигли су и консензус о ублажавању мјера против бивших чланова партије БААС Садама Хусеина.

2007. године - У саобраћајној несрећи на истоку Уганде 71 војник је погинуо, а 41 је повријеђен. Удес се догодио када је камион у којем су се војници налазили ударио у бетонску ограду поред планинског пута.

2019. године - На граници Србије и Сјеверне Македоније отворен је интегрисани прелаз Прешево - Табановце, који подразумијева заједничку контролу. Нови гранични прелаз одговор је на очекивања привредника да се убрзају процедуре, ускладе прописи, и тиме отклоне баријере.

2021. године - У Кабулу, код аеродрома, у вријеме паничних евакуација страних трупа и мноштва цивила, догодили су се терористички напади у којима су погинуле најмање 183 особе, од чега 13 војника САД, а више од 150 особа је повређено. Нападнут је улаз аеродрома, познат као Еби гејт, као и простор код хотела Барон. Бомбаши самоубице ушли су у масу присутних и активирали експлозив. Међу жртвама су били и припадници талибанских формација, а као починилац огласила се такозвана Исламска држава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.