На данашњи дан – 24. август

79. године - У ерупцији вулкана Везув нестали су римски градови Помпеја, Херкуланум и Стабија и хиљаде људи је погинуло. Ова трагедија оставила је, међутим, јединствено свједочанство за будуће генерације, пошто је Помпеја остала потпуно очувана испод вулканског пепела и лаве, па је данас својеврстан извор првог реда о животу и култури Римљана тог времена.

1540. године - Умро је италијански сликар Пармиђанино, портретиста који је тежио да изрази унутрашње особености својих модела. Радио је фреске и олтарске слике у Парми, Риму и Болоњи.

1572. године - У ноћи празника Светог Вартоломеја у Паризу је отпочео покољ хугенота (француски протестанти - калвинисти), у којем је до септембра побијено око 70.000 људи широм Француске. Иницијатори покоља познатог као „Вартоломејска ноћ“ били су Катарина Медичи, мајка француског краља Шарла IX, и римокатолички поглавар папа Гргур XIII, који је чак наложио ковање спомен медаље.

1872. године - Рођен је енглески писац и карикатуриста Хенри Максимилијан Бирбом, познат као Макс Бирбом, мајстор сатире и ироније. Дјела: роман „Зулејка Добсон“, критике „Божићни вијенац“, „Дјела Макса Бирбома“.

1899.године - Рођен је аргентински писац Хорхе Луис Борхес, један од највећих литерата 20. вијека, професор англосаксонске књижевности и критичар, директор Националне библиотеке у Буенос Ајресу, који је пресудно обиљежио хиспаноамеричку литературу али и књижевност уопште. Енциклопедијске ширине, маштар, зналац класичних језика, свјетске књижевности, шекспиролог, творац је сасвим особеног израза кратке приче. Циник, често се позивао на псеудоисторијске изворе, што је давало посебну ноту његовим дјелима у којима се преплићу фантастика и реалност. Саоснивач је више авангардних књижевних гласила, попут часописа „Проа“, „Присма“ и „Мартин Фиерро“. Дјела: збирке приповиједака „Универзална историја бешчашћа“, „Маштарије“, „Алеф“, „Извештај о Бродију“, „Пјешчана књига“, збирка пјесама, кратких парабола и прича „Стваралац“, есеји „Девет есеја о Дантеу“.

1914.године - Завршена је Церска битка, прва велика савезничка побједа у Првом светском рату. Српска војска је до ногу потукла аустроугарску војску и однијела одлучну побједу. Од око 200.000 аустроугарских војника колико је провалило у Србију, у њој није остао ни један, изузев 4.500 заробљеника. Током крвавих борби започетих 12. августа преласком аустроугарских трупа преко Дрине, губици агресора достигли су 27.000, а из строја је избачено више од 16.000 српских војника, од којих је 2.107 погинуло.

1922. године - Представници Арапа успротивили су се на састанку у Наблусу одлуци Друштва народа да Великој Британији повјери мандат над Палестином. Око те територије постојао је сукоб арапског и јеврејског становништва. Палестина је, као и већи дио данашњег Блиског истока, до Првог свјетског рата била саставни део Турске.Друштво народа је тада поверило мандат над Палестином, Јорданом и Ираком - Британији, а над Сиријом и Либаном Француској.

1929.године - Рођен је вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат. После дугогодишње терористичке активности опредијелио се за решавање палестинско-израелског сукоба преговорима, отуда је 1994. заједно са Шимоном Пересом и Јицаком Рабином добио Нобелову награду за мир.

1936.године - Стријељан је Лав Борисович Розенфелд, познат као Камењев, један од првака Совјетске Русије послије Октобарске револуције 1917. пошто је претходно проглашен „непријатељем народа“. Послије Октобарске револуције ушао је у бољшевички Политбиро, а од 1918. до 1926. био је предсједник Московског совјета, потом замјеник предсједника Совјета народних комесара (влада) и један од вођа такозване „нове опозиције“. Ухапшен је 1935. и осуђен на пет година робије, а на новом процесу 1936. на смрт због, како је наведено, ковања завјере против Стаљина. Постхумно је рехабилитован.

1954.године - Предсједник Бразила Жетулио Варгас извршио је самоубиство током тешке политичке кризе отворене покушајем убиства истакнутог опозиционара Карлоса Ласерде.

1954.године - Предсједник САД Двајт Ајзенхауер потписао је акт о стављању ван закона Комунистичке партије САД.

1968.године - Француска је у јужном Пацифику, на атолу Муруроа (у Француској Полинезији) извела прву пробу хидрогенске бомбе и постала пета термонуклеарна сила у свијету.

1975. године – Изречена је смртна пресуда шефу грчке војне хунте, познате као „влада пуковника“ Георгиосу Пападопулосу и још двојици вођа војног удара 1967. замијењена је доживотном робијом.

1991.године - Предсједник Совјетског Савеза Михаил Горбачов дао је оставку на мјесто шефа Комунистичке партије и затражио да Централни комитет владајуће и више од 70 година једине политичке партије у земљи донесе одлуку о самораспуштању те организације основане 93 године раније. У том тренутку Комунистичка партија Совјетског савеза имала је 16 милиона чланова.

1991.године - Скупштина Украјине прогласила је независност од Москве те, до тада, совјетске републике.

1994. године - Израел и Палестинска ослободилачка организација постигли су споразум да Палестинци на Западној обали добију аутономију у областима образовања, здравства, пореске политике, социјалне заштите и туризма.

1998.године - Хиљаде припадника војске Анголе тенковима је ушло у Конго (негдашњи Заир) како би помогло трупама предсједника Лорана Кабиле у борби против побуњеника предвођених припадницима племена Тутси.

1999.године - Српска православна црква објавила је да су на Косову и Метохији, за нешто више од 60 дана од доласка Кфора, терористи такозване ОВК разорили и опљачкали најмање 50 православних храмова. И то манастире из 14. вијека Свете Тројице код Мушутишта, Светог Архангела у Горњем Неродимљу и Успенија, односно Светог Уроша у истом месту, Светих Врача Козме и Дамјана у Зочишту и Светог Архангела Гаврила код Витине, из 15. вијека Светог Марка код Корише и Девич Светог Јоаникија код Србице, цркве из 14. вијека Успенија Богородице у Мушутишту, Светог Николе у Кијеву код Клине и Светог Николе у Доњем Неродимљу и из 16. века Светог Николе у Словињу код Липљана, Свете Параскеве у Дрснику код Пећи, Светог Николе у Љубижди код Призрена, Светог пророка Илије у истом мjесту и Ваведења Пресвете Богородице у Белом Пољу код Пећи.

2000.године - Приликом пада у Персијски залив у близини Бахреина авиона типа „Ербас А320“ бахреинске авиокомпаније „Голф ер“, који је летио из Каира, погинуле су 143 особе, путници и чланови посаде.

2004. године - У Русији су се скоро истовремено срушила два путничка авиона типа „Тупољев“, један код Ростова, а други код Туле. Удесе које су изазвали чеченски исламски терористи самоубице није преживио нико од путника и чланова посаде, укупно 94 особе.

2006.године - Међународно удружење астронома донијело је одлуку да Плутон није планета како је категорисан 1930. када је откривен, што значи да Сунчев систем нема девет већ осам планета. Према одлуци 2.500 астронома из 75 земаља, окупљених на конференцији у Прагу, након жустре препирке договорено је да он припада категорији патуљастих или минорних планета.

2006.године - Влада САД саопштила је да је ураган Катрина, који је погодио САД у августу 2005. највећа природна несрећа у историји те земље и да је укупна штета износила 118 милијарди долара.

2016.године - Централну Италију је погодио разоран земљотрес, са епицентром у Акумолију, око 75 километара југоисточно од Перуђе. Погинуло је 299 особа, повријеђено је 388, а око 4.500 је остало без крова.

2019.године - У граду Шали, у Чеченији на северном Кавказу, Русија, отворена је највећа џамија у данашњој Европи. Монументални храм, од бијелог мермера, може да прими приближно 30.000 особа, уз још 70.000 на платоу објекта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.