На данашњи дан 1922. у Бањалуци је рођена прва југославенска стендап комичарка

Г.С.
На данашњи дан 1922. у Бањалуци је рођена прва југославенска стендап комичарка

С марамом на глави, прегачом и метлом у руци, чистачица Марица Хрдало је била телевизијски лик којег су обожавали гледаоци у свим земљама бивше Југославије

. Глумица Нела Ержишник суптилно је исмијавала друштвене аномалије, а у њеним скечевима се и данас се могу назријети актуелности времена у којем живимо.

У нашем менталитету ништа се није промијенило од касних педесетих година када је Марица почела “чистити” у радијској емисији “Породица Веселић”.

Рођена у Бањалуци 18. јуна 1922. године као Невенка Марас, Нела Ержишник је исписала почетке хисторије стендап комедије на Балкану. Као школована глумица суверено је владала хумористичним емисијама на малим екранима неколико деценија. Свој мудри глас прво је пустила на радију у оквиру емисија “Породица Веселић” и “Весело вече”, а ускоро је на Телевизији Загреб почела хуморну чистку друштвене хипокризије у оквиру забавног програма. Паралелно је имала самосталне наступе у склопу емисије “Недјељно поподне”, и дуго је словила за јединог конкурента београдском комичару Миодрагу Петровићу Чкаљи,  пише klix.ba

Како и дворске луде обично говоре оно што се нико не усуђује и како је хумор најбољи када у њему има помало истине, Марица Хрдало је сецирала друштвене аномалије тадашње државе, у којој су се најбољи вицеви и шале производили на културолошком сукобу урбаног и примитивног. Марица Хрдало је говорила кајкавским нарјечјем, али су њене домишљате скечеве разумјели сви “од Вардара па до Триглава”. “На тапету” су били тадашњи скоројевићи и директори, који су у њеним скечевима прешутно представљали тадашњу политику. Нела Ержишник је суптилно провоцирала стереотипе у јавном простору бивше државе, а њезин велики обожаватељ био је и Јосип Броз Тито.

Паралелно је играла и Бабу Икачу, личку бакицу која такође имала став око друштвених збивања, а њена промишљања су неријетко досезала и до глобалних политичких прилика. Нела Ержишник је доказала да се масама најлакше може манипулисати преко хумора, што за собом носи усуд и поразну чињеницу да највећи глумци остају упамћени по стереотипним и једнодимензионалним улогама, иако су свој глумачки пут градили прво на образовним институцијама, а потом и у театру и на филму. Нела је одабрала да се посвети естрадној каријери.


Нела Ержишник је послије Другог свјетског рата завршила загребачку Земаљску школу глуме, након чега је кратки стаж остварила у “Хрватском народном казалишту”, а потом и у театарској кући “Гавелла”. Посљедњу филмску улогу остварила је у филму “Бреза” Анте Бабаје. На завидној листи филмова у којима је играла налазе се и наслови “Не окрећи се сине”, “Свога тела господар” и трилер “Х-8” Николе Танхофера, који је настао на основу истините приче о фаталној саобраћајној несрећи коју је 1957. године проузроковао непознати возач аутомобила.

Баба Икача


Колеге на даскама које живот значе нису имали разумијевања за њезин начин примјене глумачких вјештина, па је театар заувијек напустила. Пријеломни тренутак наводно се догодио шездесетих година приликом бројних импровизација које је Нела Ержишник изводила у представи “Госпођа министарка”, на свеопште згражање ансамбла и управе “Гавелле”, што је био јасан знак да је талентована глумица можда била малчице испред свог времена у интерпретације Нушићевог драмског текста и да ће потражити начин како да испровоцира менталне утеге који су притискали тадашње умјетнике.

Жена без које се није могла дочекати Нова година у Југославији, 2003. године је објавила аутобиографију “Моја три живота”. У својим мемоарима Нела Ержишник, уз властите цртеже фотографије из приватне архиве, открива све о почетцима свог глумачког и комичарског живота, као и мање познате детаље своје узбудљиве дугогодишње каријере. У књизи је у једном поглављу описано духовито сјећање на посљедњи наступ пред остарјелим Титом у његовом ловачком дому. Јосипу Брозу су се, по њеним ријечима, највише свиђали скечеви у којима је критиковала сиромаштво, што је био директна посљедица прешутне чињенице да у Југославији углавном нико ништа није радио.

Наступ у Ријеци: Је… странка

Симпатије државника успјела је освојити и у турбулентним временима деведесетих, када су у њеним наступима уживали Стјепан Месић и Фрањо Туђман. Нела Ержишник је тада имала низ јавних наступа пред масовном публиком, одлучивши да промовише своје домољубне идеје, а није тајна да је била једна од првих симпатизерки ХДЗ-а. Ипак, то је није спријечило да напише отворено писмо јавности у којем је скренула пажњу на свог београдског колегу Чкаљу, који је тада био сиромашни пензионер на маргини друштва. Парадоксално, њена каријера била је на врхунцу у Југославији, када је, по властитом признању, имала и боље хонораре.

На наступу у Ријеци 1990. године је комично изјавила да би се њезина странка могла звати “Је… странка”, јер су је цијелог живота кљуцали у главу. Није презала од тога да критикује моћнике, али никада није исмијавала обичног човјека. Говорила је из позиције маргинализираних, малих људи, изабравши да из популарног лика чистачице проговори и раскринка све оно што у друштву није ваљало.

Нела Ержишник је након краће болести преминула 2007. године у 85. години живота.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана