Мрачна страна српске побједе у Великом рату

Agencije
Мрачна страна српске побједе у Великом рату

Показало се да српској држави војници требају само да за њу, када је душманин пред вратима, умру. Када је требало живјети, отаџбина је била много мање брижна. О томе најбоље свједочи судбина војних инвалида након Првог свјетског рата.

Велику побједу у овом сукобу Србија је скупо платила - током рата изгубила је, процјењује се, између 1.100.000 и 1.300.000 становника што је чинило готово трећину укупног становништва или чак око 60% мушке популације!

Ипак, и оне који су преживјели дочекала је страшна судбина. О српским војницима из Првог свјетског рата писане су књиге и певане пјесме. Њихово јунаштво слављено је широм света али, иронично, у Србији су након Великог рата дочекали страшну судбину – заборав!

Србија никада није имала адекватан пограм помоћи војним инвалидима. Неспособни за рад, људи који су своје здравље поклонили отаџбини, након рата нису могли да издражавају своје породице. Већина је завршила просећи по улицама, тужни старци са натписима: “Ратни инвалид, помозите” или продајући своја крвљу плаћена одликовања.

Вјероватно најлустративнији примјер односа државе према ратним херојима је судбина Милунке Савић. Српска хероина Балканских и Првог свјетског рата коју су због њене неизмјерне храбрости Французи прозвали “српска Јованка Орлеанка” завршила је, и то тек послије интервенције њених сабораца, као чистачица директора у Хипотекарној банци у Београду. Најодликованија жена у историји ратовања у Србији је пензију стекла радећи, пише Историјскизабавник.

Арчибалд Рајс, швајцарски форензичар, публициста, криминолог и један од највећих пријатеља српског народа из најтежих дана и те како је знао за страшну судбину српских војника након рата. Својим очима је гледао како јунаци постају просјаци и на то је покушао да укаже.

"ВратившИ се у отаџбину послије побједе, у којој нису учествовали, вашИ интелектуалци су тежили да управљају свим пословима. Сељаци њима нису ништа значили иако су чинили огромну већину у Србији, а војници, творци побједе, за њих су били “простаци”, добри да млате непријатеља и гину, и ни за шта друго… Умјесто да дјелује позитивно ваша интелигенција је дјеловала негативно. Умјесто да гради, она је разграђивала. Она је жариште трулежИ и искварености, од чега толико трпите. Ако јој допустите да настави, земља вам је изгубљена", Арчибалд Рајс, "Чујте Срби, чувајте се себе".

Његове ријечи није имао ко да чује. Ускоро је постао само "један Нијемац" чије критике на рачун новог друштва нису добродошле.

Разочаран и сам, Рајс је умро у својој вили на Топчидеру 1929. године, али ту се није завршила његова жеља да помогне српском народу. Тестаментом који је оставио његова кућа требало је да припадне српским ратницима-инвалидима који су се након рата нашли у невољи и сиромаштву.

Рајсове посљедње жеље нису испуњене, а власништво над кућом и данас је спорно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана