Милован Ђилас - комунистички дисидент и писац

Срна
Foto: Википедија

БИЈЕЉИНА - Српски политичар и писац Милован Ђилас (1911-1995), један од најпознатијих дисидената комунистичког свијета послије Другог свјетског рата, умро је 20. априла 1995. године.

Од 1937. до 1954. био је члан најужег руководства Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и један од најближих сарадника Јосипа Броза, а послије рата и предсједник Скупштине Југославије.

Одлуком Пленума Централног комитета КПЈ у јануару 1954. смијењен је са свих функција послије серије чланака објављених у "Борби" и означен као "ревизиониста".

Оцијењено је да је у спорним текстовима испољио ставове "који садрже тенденцију ликвидирања Комунистичке партије као идејно-политички водеће класне политичке организације" и показао да се "све више удаљава од револуционарних позиција и приближава позицијама грађанског либерализма".

Потом је Ђилас два пута осуђиван на вишегодишњу робију "због даљег упорног антисоцијалистичког дјеловања" и писања "изразито непријатељског према марксизму и социјализму", како је званична пропаганда означила његове текстове објављене у иностранству, посебно књигу "Нова класа", у којој је разобличио природу комунистичке диктатуре у Југославији.

Казну је издржавао у Сремској Митровици. За вријеме робије, од 1957. до 1959. године написао је студију "Књига о Његошу". На слободу је пуштен почетком 1958. године.

По пуштању из затвора, наставио је са писањем. Тада је завршио и своју књигу "Несавршено друштво", гдје је комунизам упоређивао са Моровом утопијом.

Због свог антикомунистичког деловања, по други пут је ухапшен 7. априла 1962. године и осуђен на 13 година затвора и ограничење грађанских права у трајању од пет година.

Ђилас је своју казну поново издржавао у Сремској Митровици. Ту је добио и тежи напад слијепог цријева, па је оперисан, а неки су претпостављали да је трован у затвору.

За вријеме издржавања затворске казне, написао је већи број рукописа и свакодневно је водио дневник.

Из затвора је изашао 1966. године.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана