Маска која утјерује страх у кости: Љекари су је користили против једне од највећих пошасти икада

Агенције
Маска која утјерује страх у кости: Љекари су је користили против једне од највећих пошасти икада

Куга је у више наврата косила средновијековну Европу односећи животе милиона људи.

Прва потврђена епидемија бубонске куге у историји је Јустинијанова куга, која је трајала од 541-750. године и усмртила између четвртине и половине људске популације у тада познатом свијету, односно око 50 милиона људи.

Епидемије куга су се наставиле од 15. па све до 19. вијека. У том је периоду забиљежено преко 100 епидемија куга у Европи. Болест је за то вријеме, процијењује се, убила 200 милиона људи.

Као и увијек у временима кризе, људи су се окретали цркви и докторима. Иронично, ови други повећавали су осјећај страха код људи, тумарајући улицама у дугим црним мантилима и језивим птицоликим маскама са дугим кљуновима.

Ипак, за то је постојао добар (иако лажан) разлог.

Одакле потиче овај костим

Иако дјелује необично, баш сваки дио маске имао је функцију. Заштитно одијело потиче из 17. вијека и наводно га је осмислио доктор Чарлс Де Лормеа, љекар неколицини француских краљева и омиљени љекар породице Медичи.

Он је, како би се и сам заштитио од опаке болести при лијечењу високо заразних пацијената с кугом, осмислио костим који се састојао од капута дугог до чланака и маске са птичјим кљуном, рукавица, шешира са ободом и чизама.

Често се користио и дрвени штап како би се пацијент прегледао без додира. Све је обично било покривено воском.

Костими су се прво користили у Паризу, али послије су се проширили широм Европе.

Важност птичјег кљуна

Маска је имала стаклене отворе за очи и заобљени кљун као код птица.

Кљун је био изнутра шупаљ и у пракси напуњен слатким супстанцама или супстанцама јаког мириса - ћилибаром, матичњаком, метвицом, каранфилићем, тинктуром опијума… Сврха маске је била да штити од лошег ваздуха за који се у оно вријеме сматрало да је узрок болести.

Наиме, смрад који се ширио око болесних, сматрао се и преносником куге, а љекари су вјеровали да јаким парфемима могу спречити заразу.

Биљке смјештене у кљуну маске дјеловале су као филтер који је, вјеровали су они, прочишћавао ваздух прије него што га доктори удахну.

Како се преноси куга?

Куга, пестис, бубонска куга, или “црна смрт” је узрокована бактеријом коју преноси бува са глодара на човјека. Болест се може ширити и контактом са контаминираном течношћу или ткивом као и кијањем и кашљањем заражених особа.

Дакле, куга се не преноси ваздухом што оновремени љекари нису знали и заправо су мало шта могли да ураде да помогну болеснима, пише Историјски забавник.

Зато је, све до појаве савремених антибиотика и открића бактерија, куга била тако смртоносна.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана