Марко Мурат - Дубровчанин на српском двору

Срна
Foto: Wikimedia Commons

БИЈЕЉИНА- Српски сликар Марко Мурат /1864-1944/, члан Српске краљевске академије и оснивач Уметничке занатске школе у Београду, рођен је на данашњи дан 1864. године у Дубровнику.

Сликарску академију завршио је у Минхену. У српско сликарство унио је нова умјетничка схватања и развио интересовање за проблеме свјетлости. Снажно је утицао на стварање сликарске београдске школе.

Мурат је сликао портрете, историјске композиције и предјеле. У Народном музеју у Београду налазе се његова главна дјела: "Улазак /Долазак/ цара Душана у Дубровник", "Прољеће", "Цвијети", "Конавока", "Дум Анте" и "Дубровник".

Мурат је, након умјетничких студија у Минхену, радио у Београду, а затим се у Дубровнику посветио бризи о културним споменицима као конзерватор и наставио педагошки рад као професор у средњим школама.

Стварао је пејзаже /махом из околине Дубровника/, портрете и историјске композиције.

Његово најпознатије дјело је велика историјска композиција "Улазак /Долазак/ цара Душана у Дубровник", за коју је добио бронзану плакету на Свјетској изложби у Паризу 1900. године.

Мурат је био Србин римокатоличке вјероисповијести.

Београдско удружење љубитеља уметности "Цвијета Зузорић" 1940. године свечано је обиљежило његов 70. рођендан пригодном умјетничком изложбом радова.

Као Дубровчанин, Мурат је постао први члан Српске краљевске академије у Београду 1941. године. Приликом увођења у ред академика, на свечаном скупу прочитао је приступну академску бесједу: "Кроз сликарство у Дубровнику".

Мурат се привремено 1894. године настанио у Београду, гдје је 9. јануара био постављен за привременог учитеља цртања и лијепог писања у Трећој београдској гимназији.

У првој половини 1895. године, на краљевском двору у Београду, портретисао је српског владара Александра Обреновића. Био је и предавач цртања краљевићу Александру Карађорђевићу.

Марко Мурат насликао је више српских национално-историјских мотива и тиме значајно обогатио умјетничку баштину.

Добио је у новембру 1922. године краљевски Орден белог орла петог степена, а децембра 1924. краљевски Орден Светог Саве трећег степена. Орден југословенске круне трећег реда добио је 1930. године.

У кореспонденцији са критичаром Миланом Шевићем током 1932. године, Мурат се жалио да православни Срби не признају католичке Србе за "праве Србе" због њихове конфесије.

Пред Други свјетски рат, постојала је омладинска умјетничка група "Марко Мурат", која је приређивала изложбе у нишкој Мушкој гимназији.

Марко Мурат умро је 1944. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана