Марија Антоанета - Моћница у затвору

Њен живот и смрт заиста су фасцинантни, од луксуза Версаја до посљедњих дана са штакорима и жохарима у тамници прије јавног одрубљивања главе. Иако се о њеном животу зна пуно - да је рођена Хабсбурговка коју је мајка Марија Терезија удала у Француску како би појачала своје политичке везе те да је постала омражена због декадентног стила живота на тамошњем двору, о муци њених посљедњих дана мало се говори. Будући да је постала симболом свега што не ваља с монархијом и аристократијом, њена трагедија није изазивала самилост у народу, но већ крајем 19. вијека њена је појава значајно ублажена биографијама савремених аутора, који Марију Антоанету почињу приказивати у доста блажем свјетлу. Оговарања и револуционарне новине довеле су до настанка гомиле анегдота и цитата приписаних Марији Антоанети. Најбољи примјер је популарна и често спомињана изрека "ако немају хљеба, нека једу колаче". Данас се сматра да је овај цитат потекао од Жан Жака Русоа, који је једном приликом изјавио да је то рекла "једна принцеза", мислећи притом на супругу Луја XIV.

Стварност препуна крви и понижења

Кад је избила француска револуција, Марија Антонета одведена је у влажну тамницу која није могла бити више другачија од њеног луксузног смјештаја на двору. Затвор у који су је ставили у средњем је вијеку био сједиште власти француске монархије, а постао је затвор за вријеме династије Бурбона. Тамо је провела посљедњих 11 седмица свог живота, размишљајући како је с врха свијета дошла до оштрице гиљотине која ју је чекала. Она чак није била ни Францускиња да би тиме била одговорна за патњу народа. Већ је у дјетињству њен тутор закључио да је "интелигентнија него што би се претпоставило, иако прилично лијена и крајње неозбиљна". 

У тамници је често спомињала своје дјетињство, касније су причали чувари, али и проклињала судбину која ју је довела у Француску.

Испочетка су је обожавали 

Народ је Марију Антоанету дочекао с одушевљењем; на њезину првом јавном појављивању у Паризу 50 000 људи гурало се да виде своју будућу краљицу. Исто се, међутим, не може рећи за њезину репутацију на двору. Чињеница да је домовина Марије Антоанете била дугогодишњи непријатељ Француске није јој ишла у прилог; на двору су је звали Аустријанка.  Суочавала се је с мржњом популарних дворских дама, између осталих и љубавнице краља Луја XV.

Ду Барy, куртизана која се уздигла до статуса племкиње, посједовала је одређени политички утјецај захваљујући свом интимном односу с краљем. Она је већ успјела с двора избацити човјека који је организовао брак између Марије Антоније и Луја Аугуста, а ни Марију Антоанету није сматрала симпатичном. Ду Барy, међутим, није успјела уклонити нову пријестолонасљедницу. Марија Антоанета је искористила прилику кад је Ду Барy изгубила популарност и потрудила се уклонити је с двора. Антоанета се, иако километрима далеко, још увијек морала носити с константним притиском доминантне мајке. Марија Терезија је у писмима критиковала кћеркину неспособност да "пробуди мужеву страст".

Брак није конзумирала седам година, а трошењем је лијечила депресију

Како би заборавила мужеву незаинтересираност и мајчине критике, Марија Антоанета је почела кратити вријеме коцкањем и клађењем. Трошећи новац немилосрдно и при том улазећи у огромне дугове, заборавила је дужности пријестолонасљеднице; дио новца којег је трошила на коцкање био је предвиђен за сиротињу, а други дио је требала потрошити на кићене хаљине. Маријин Антоанетин брат, Јосип Други, цар Светог Римског Царства, посјетио је Луја и Марију Антоанету 1777. године. Поред Америчке револуције, коју је Луј Шеснаести. подржавао, цара је занимало питање сестрина брака.

Краљ и краљица су били у браку већ седам година, али је била јавна тајна да још увијек нису имали интимне односе. Цар је одржао приватне разговоре с Лујем, а касније и са својом сестром, о њиховим брачним односима. Не зна се засигурно што је то Јосип Други. рекао краљевском пару, али је захваљујући његовој интервенцији брак коначно конзумиран. Осам мјесеци касније, краљица је објавила да је трудна.

Преко ноћи је посиједила

Народ, све бјеснији и раздраженији, почео је јавно протестовати у  1789. године због претјеране растрошности двора те премало слобода које грађани имају. Слутећи трагедију, цијела се краљевска породица коначно одлучила на бијег 1791. године, али та је операција била велики неуспјех; породица је ухваћена 24 сата касније и враћена у Париз за мање од седам дана.

Неуспјели покушај бијега само је још више оцрнио краљевску породицу у очима изгладњелог народа. Управо је те ноћи коса краљице постала потпуно сиједа. Имала је само 37 година, а знала је како јој је живот завршио.

Гиљотина

Њен је супруг погубљен 1793. године, а Марији Антоанети почело се судити исте године. Проглашена је кривом. Одсјечена јој је коса и свезане руке. Вођена је улицама Париза сат времена, прије него је коначно стигла до Трга Револуције, гдје се налазила гиљотина. Ту је сишла с кочије и, док је посматрала гиљотину, свештеник који је био у њеној пратњи јој је шапнуо: "Сад је тренутак мадам, да се наоружате храброшћу". Антоанета се окренула према њему и с подсмијехом одговорила: "Храброст? Тренутак када ће се окончати сви моји проблеми није тренутак када ће ме издати моја храброст." Легенда каже да су њене задње ријечи биле упућене крвнику, којем је стала на ногу: "Опростите, господине".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.