Лотрек - чувени француски сликар и графичар, рођен на данашњи дан

Срна
Лотрек - чувени француски сликар и графичар, рођен на данашњи дан

БИЈЕЉИНА- Чувени француски сликар и графичар Анри Мари Рејмон де Тулуз-Лотрек Монфа /1864-1901/, један од великана импресионизма 19. вијека и поклоник боема, рођен је на данашњи дан 1864. године.

У кругу боема на Монмартру био је стални посјетилац кабареа, плесних локала, циркуса и јавних кућа, што су били мотиви његових уља и гвашева.

Потицао је из старе аристократске породице са много уважених предака који су се дружили са краљевима.

Његови родитељи били су блиски рођаци, тачније Лотрекова мајка се удала за сина њене тетке, у намјери да очувају што "чистију" аристократску крв, али и да би породично богатство остало у породици.

У то доба се још нису знале посљедице спајања особа из блиског породичног круга, тако да је Анри одмалена имао генетску ману.

Он је одрастао и добио тијело одраслог човјека, али ноге су му заувјек остале мале и закржљале као у дјечака, док му се лице послије завршеног пубертета мијења одајући велику дебелу доњу усну. Лотрек је био висок један и по метар.

Сам Лотрек није био импресиониста, али су импресионисти утицали на њега. Важност је више придавао цртежу и линији.

И на њега, као и на сликаре тог времена, утицао је јапанизам. Утицај јапанских естампи /плошан простор и утицај линије/ најбоље се види на његовим литографским радовима, односно плакатима који су најављивали разне представе и кабарее.

Лотрек је називан "душом Монмартра", дијела Париза у којем је живио.

Његове слике су често приказивале чувени "Мулен руж" и остале локале и кабарее, те позоришта из Монмартра.

Такође, чувени сликар цртао је детаље из париских јавних кућа, које је посјећивао, што је у почетку шокирало јавност и уздрмало тадашњу умјетничку сцену.

Чувена је његова слика пјевачице Ивет Гилбер, као и Луј Вебер, познату као Ла Гули, која је измислила плес канкан. Лотрек је умро 1901. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана