Лорд Овен - творац претече Дејтонског споразума
БИЈЕЉИНА - Европска заједница је на данашњи дан 1992. године овластила свог посредника лорда Дејвида Овена да преговара о унутрашњој подјели БиХ, односно о мировном плану, и он је био један од најдуговјечнијих преговарача, учествовао је у формулисању два плана "Венс-Овеновог" и "Овен-Столтенберговог".
Почетком јануара 1993. године, специјални изасланик генералног секретара УН Сајрус Венс и Овен започели су преговоре о миру са зараћеним странама.
Приједлог, који ће постати познат као Венс-Овенов мировни план, дијелио је БиХ на десет полуаутономних области.
Венс-Овенов план није имао јасно одређене границе кантона јер су се очекивале коначне одлуке преговора између три етничке групе.
Иако је предсједник Републике Српске Радован Караџић прихватио споразум 30. априла, Народна скупштина га је одбацила 6. маја и коначну одлуку пренијела на референдум.
Гласачи у Републици Српској су на референдуму већином од 96 одсто одлучили да не прихватају план, означавајући га као "варку".
Дејвид Овен је план 18. јуна прогласио - "мртвим".
Имајући у виду темпо којим су се развијале прилике у БиХ током рата, план је застарио и прије објављивања. То је био посљедњи приједлог који је требало да сачува јединствену БиХ - остали приједлози нудили су много експлицитнију унутрашњу подјелу.
Сајрус Венс је 1. априла најавио оставку на мјесто специјалног изасланика генералног секретара УН. На тој функцији га је 1. маја замијенио норвешки министар спољних послова Торвалд Столтенберг.
Овен-Столтенбергов план или службено Уставни споразум о Савезу Република БиХ био је посљедњи неуспјешни мировни план за окончање рата.
Према овом мировном плану, Савез Република БиХ чиниле би три конститутивне републике, а свака би обухватала по један конститутивни народ. Савез Република БиХ требао је бити субјект међународног права и чланица УН.
На челу извршне власти било би трочлано Предсједништво, а предсједавајући би представљао БиХ, с тим да би се на том положају мијењали чланови Предсједништва на свака четири мјесеца. Одлуке Предсједништва доносиле би се консензусом.
Уз Предсједништво, носилац извршне власти био би Савјет министара, који би се састојао од "премијера, министра спољних послова и других министара", а постављало би их Предсједништво.
Законодавно тијело је, према мировном споразуму, требало да буде Скупштина, која би се састојала од 120 посланика, с тим да би се из сваке републике бирала по трећина.
Судску власт би имали Врховни суд, Уставни суд и Суд за људска права.
Према овом мировном плану, свака конститутивна република требала је усвојити властити устав, а претпоставка надлежности била је у корист република.
Свака република требала је управљати својим униформисаним снагама, с тим да би оне имале пропорционално уравнотежен национални састав.
Додатком је регулисано и евентуално издвајање из Савеза Република БиХ тако да је одређено да се ниједна република не може издвојити без сагласности свих република. Свака република имала би право уложити жалбу Савјету безбједности на једну од таквих одлука.
Алија Изетбеговић, лидер Муслимана, прво је прихватио тај план да би га потом одбацио.
На основу овог плана, сачињен је 1995. године већи дио Дејтонског мировног споразума.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
