Љубомир Ненадовић, писац и академик

Срна
Љубомир Ненадовић, писац и академик

БИЈЕЉИНА - Српски писац Љубомир Ненадовић (1826-1895), члан Српске краљевске академије и један од првих српских књижевника у 19. вијеку са широким европским образовањем, чији су путописи знатно превазилазили литературу тог времена, умро је 2. фебруара 1895. године.

Од Доситеја Обрадовића прихватио је култ науке и разума, а од романтичара вјеру у људски прогрес.

Ненадовићева најпознатија дјела су: путописи “Писма из Италије”, “Писма из Њемачке”, “Писма из Швајцарске” и “О Црногорцима”

Његов отац је био чувени прота Матеја Ненадовић, а дједа кнез Алекса.

Љубомир Ненадовић је завршио гимназију у Београду, а потом студије у Њемачкој на Универзитету у Хајделбергу. Када се вратио, био је кратко професор Лицеја у Београду, те виши чиновник министарства и дипломата.

Током 1860. године, био је министар просвјете и по положају предсједник Друштва српске словесности. Неколико година је провео у Црној Гори, као гост кнеза Николе Петровића.

Љубомир Ненадовић је био један од првих Срба који су се школовали у иностранству и започели рад на књижевности и међу првих 16 редовних чланова Српске краљевске академије, које је 1887. године именовао краљ Милан Обреновић.

Вриједност Ненадовићевог рада је више историјска, него умјетничка. Пишући лако и занимљиво, чистим и течним језиком, он је у своје вријеме био веома популаран и много читан.

Ненадовић је био и један од првих српских планинара. Издавао је и уређивао лист “Шумадинка”, у ком је 1850. године објавио чланак “Један дан из путовања мог по Србији 1845. године”.

Осим на планинске врхове Србије и Црне Горе, попео се и на многе друге европске планине и о њима писао у својим главним дјелима.

Као пензионер, Љубомир Ненадовић је живио у Ваљеву, све до смрти 1895. године, а сахрањен је у порти цркве у Бранковини.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана