Лењин - Вођа бољшевика и наредбодавац злочина

Срна
Foto: илустрација

БИЈЕЉИНА- Совјетски диктатор Владимир Иљич Уљанов (1870-1924), познат као Владимир Лењин, предводник Октобарске револуције у Русији 1917., безобзирни властодржац и творац система који је омогућио деценије терора познате као доба стаљинизма, умро је 21. јануара 1924. године.

Лењин је успоставио ауторитарне односе у бољшевичкој партији и "диктатуру пролетаријата" у друштву.

"Писмо Конгресу", познато као "Лењинов тестамент", у којем је крајем 1922. препоручио да Јосифа Стаљина на мјесту генералног секретара партије замијени толерантнија личност, која ће "довољно опрезно" користити неизмјерну власт, често је истицано као крунски доказ у одбрану Лењина.

При томе је занемаривано да је Стаљин наслиједио већ разрађен диктаторски систем и да је Лењин био налогодавац низа злочина.

Он је наредио оружане нападе "бојовика" прије избијања револуције на банке и конвоје ради пљачке новца, када је погинуло мноштво цивила, а дао је и језиву наредбу на основу које су у љето 1918. масакрирани посљедњи руски цар Николај Други, његова супруга, петоро дјеце и послуга.

Многи историчари данас се слажу да су комунисти и Лењин за више деценија уназадили, прије свега, Русију и политички и економски.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана