Ксенија Анатасијевић - Прва жена доктор наука код Срба

Срна
Foto: ИЛУСТРАЦИЈА

БИЈЕЉИНА - Ксенија Атанасијевић (1894-1981), филозоф и књижевник, прва жена - доктор наука Београдског универзитета, преминула је 28. септембра 1981. године.

Дипломирала је чисту филозофију са класичним језицима. Била је преводилац класичних филозофских дјела, као и аутор студија, чланака, метафизичких и етичких расправа.

Између два свјетска рата била је професор на Универзитету у Београду.

Објављени су њени филозофски фрагменти. Преводила је дјела Аристотела ("Органон"), Платона (дијалог "Парменид"), Баруха Спинозе ("Етика"), Алфреда Адлера ("Индивидуална психологија")...

Пошто је дипломирала, за докторски рад узела је дјело Ђордана Бруна и трагала за ријетким књигама о њему по читавој Европи. Постала је доктор наука са 28. година.

У Београду за вријеме Другог свјетског рата Атанасијевићева одбија да потпише чувени "Апел београдских интелектуалаца" и да се повинује њемачкој власти. Штавише, прије рата писала је против нацизма и бранила Јевреје, па је Гестапо хапси.

И послије завршетка рата, нове комунистичке власти је хапсе. Из комунистичког затвора је изашла лишена грађанских права, а све њене књиге стављене су на листу забрањених.

Наставила је да анонимно ради и припрема трећи том свог животног дјела - "Филозофски фрагменти". Тај рукопис није никада пронађен.

Добијала је званичне позиве да предаје у Америци, али остала је у Београду, гдје умрла у 88. години.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана