Књигом о Српском православном гробљу “Свети Пантелија” сачуван дио минулих времена Бањалуке

Миланка Митрић
Књигом о Српском православном гробљу “Свети Пантелија” сачуван дио минулих времена Бањалуке

Гробља су препуна историје и прича, сатканих од праха времена прије нас који на свијету обитавамо у садашњости и велики чувари сјећања, личних предања, камени џинови који као подсјетници стоје и подсјећају на смртност сваког од нас.

Већини, гробља су тужна мјеста, чија су земља и мермер натопљени сузама, док су другима то мјеста, која причају приче. Да гробља јесу баш та мјеста препуна прича, свједочи и Радмила Кулунџија из Бањалуке, ауторка дјела   “Српско православно гробље Свети Пантелија - Приче из Васиљеве баште”,  која је створила једну велику књигу, у којој је сакупљен прах прошлости зарад нових прича у будућности.

- Споменици нису само листови камене књиге, на којима су исписани трагови живота појединаца и цијелих породица, они су свједочанства историје градова, села и народа, остављена потомцима да буду темељи њиховог бивствовања - наводи ауторка у предговору саме књиге, наглашавајући посебно вриједност коју гробља, у ствари, имају за породичну, али и колективну историју.

Како је Кулунџија рекла за “Глас Српске”, грађу за књигу почела је да сакупља још 2003. године, када је разговарала са протојерејем Ратком Радујковићем, који је од 1984. године, уз редовне свештеничке дужности, био задужен и за бригу о поменутом гробљу, те јој предложио да истражи његову историју.

- Прота Ратко је напоменуо да црква има мало докумената и других свједочанстава о томе, јер су усташе спалиле црквену архиву за вријеме Другог свјетског рата. Упутио ме је и на мог првог саговорника  о овој теми, сада већ покојног др Александра-Аце Пиштељића, који је имао занимљиве податке о својој породици, али и о историји Бањалуке. Када је прота Ратко отишао у пензију, сарадњу сам успоставила са његовим насљедником, протојерејем Драганом Максимовићем - рекла је Кулунџија.

Архив Републике Српске, музеји, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Матица српска у Новом Саду била су мјеста истраживања часописа, књига, новина, докумената, фотографија, записа и трагања за потомцима који би могли да испричају неке своје приче о преминулима.

- Показало се да су управо највећи изазов, али и посебно вриједан извор биле породице, потомци преминулих, сахрањених на овом гробљу. Истина, многи од њих нису ни знали колико су вриједна сведочанства која су сачували о својим прецима - додаје Кулунџија.

Према њеним ријечима, од сакупљеног материјала, начињене су приче,   исписане странице књиге и створен својеврсни мозаик  историје Бањалуке.

- Читамо их у поглављима, о епископима и свештеницима сахрањеним на овом гробљу, просвјетним радницима, солунским добровољцима и бањалучким “велеиздајницима” (који то нипошто нису били), емигрантима из Русије, бањалучким трговцима, штампарима и књижарима, умјетницима, вриједним мајсторима, причама за крај, које су посебни медаљони у овој књизи - објашњава Кулунџија.

Иако је ово прича о гробљу и преминулима, суштина је у томе што је све исписано на страницама књиге, у ствари и прича о животу, о прецима, рођењима, вјенчањима и добротама људи, који су оставили траг у овом граду.

- Све је у овој књизи преточено у приче у којима се чува племенита душа и традиција српског народа, али и других народа који су са њим живјели у добру и злу времену. Многе градске приче су овдје документоване и допричане. Зато мислим да ће ова књига бити занимљива, не само за породице чији су преминули чланови овдје починули, него и многим другима, јер сам се трудила и чини ми се успјела да сачувам бар дјелић минулих времена за нас садашње, и све будуће генерације. Имамо се на кога угледати, то између осталог свједочи и ова књига - закључује Кулунџија.

На 415 страна поменутог дјела, први пут је исписана историја овог најстаријег познатог споменика српског православног народа у Бањалуци.

- Историографија је овим дјелом добила једно савјесно урађено дјело које ће морати да консултује свако ко жели да се упозна са цртицама из живота града Бањалуке и Српске православне црквене општине. Рад је написан лијепим и јасним стилом, што ће сигурно допринијети да буде прихваћен и читан, не само у стручним круговима, него и у широј читалачкој јавности - наводи у рецензији др Драган Грујић, протопрезвитер.

Дјелом је обухваћено више од 80 прича, илустрованих са више од 400 фотографија и докумената, од којих су многи први пут објављени.

У Азбучнику на крају књиге, исписана су лична имена близу 1.600 људи споменутих у овом дјелу.

Стварање и име

Далеке 1854. године, парцелу за гробље “Свети Пантелија” Српској православној општини Бањалука даровао је Васил Наумов, доцније Наумовић, родом из Македоније, пошто Бањалука тада није имала уређено православно гробље. Тако је настало и име Васиљева башта. Такође, за историју гробља значајна је и породица Копривица, најприје Митар, који је својевремено и основао погребно предузеће. Његова сестра Јованка Копривица наслиједила је предузеће и именовала га “Погребно предузеће св. Пантелија”, 1938. године. Након њене смрти, њен други брат професор Миленко Копривица, основао је Погребно друштво Св. Пантелија и био му на челу, те га поклонио Српској православној црквеној општини.

Из Увода

- Упокојење и погреб одувијек су били у центру пажње заједнице којој је покојних припадао. Не постоји ниједан народ у цјелокупној историји који је без пажње и бриге оставио тијела својих упокојених. За све њих ово је било неписано, свето правило које је подређивало сахрањивање обредима приличним за тај догађај - назначио је у уводном дијелу књиге протојереј Драган Максимовић, нагласивши да је земаљски живот човјеков омеђен је са два чврста граничника: даном рођења на једној и часом смрти на другој страни, те да је, на крају крајева гроб човјекова најдужа и најупорнија вјера.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана